Велики четвртак је покретни празник јер је део Великог, Часног или Васкршњег поста, који траје шест недеља. Верници који се придржавају правила поста, прве и последње недеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.

Фото: Схуттерстоцк

 

Дан пре него што је распет Христос се са ученицима вратио у Јерусалим и заједно са њима вечерао. Дао им је хлеб - који је симболисао његово тело; и вино, као симбол његове крви, чиме је установљена Света тајна причешћа која се до данас практикује.

Након вечере је апостолима опрао ноге са циљем да њима, а кроз њихово ширење јеванђеља и народу, покаже колико је важно да служимо једни другима.

Током вечере Христ је рекао да ће га један од њих издати, што се, према Библији и догодило. Издао га је Јуда Искариотски за 30 сребреника (тирских шекела) које му је платио јеврејски свештеник Кајафа. Јуда га је након Последње вечере Фарисејима у Гетсеманскоме врту са пољубом на леву страна лица.

ФОТО: Схутерстоцк

 

 

Обичаји и веровања

На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. Увече се чита 12 одломака из Јеванђеља о страдању Христовом, намењано болеснима.

Звона се везују, да не звоне, јер су она знак радости, а до тада се верници на молитву позивају клепалом. Звона се поново одвезују и звоне на Ускрс.

Народ верује да се и највећим грешницима који се причесте на Велики четвртак опраштају сви греси.

Док се би сви остали дани у Страдалној недељи (последној недељи Васкршњег поста) посте на води, на Велики четвртак је дозвољено јести храну спремљену на уљу, као и попити мало вина.

Велики четртак је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сејања лубенице. Веровало се да ће лубенице, ако се посеју на овај дан, бити напредне. Такође су рађене обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млеко.

На овај дан, жене одлазе на реку где пале свеће, које причвршћују на малим даскама, и пуштају их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих.