Драган Влаховић, за децу и сада целу Србију - чика Драган, имао је 53 године када се тог кобног 3. маја 2023. године време на моменат зауставило за све.

Човек који је знао свако дете понаособ, и то не само по лику, него имену и презимену, памтио је сваког основца који је прошао кроз "Рибникар", оно шта носе у души, муке са којима се сусрећу током школских дана, дечије љубави међу овим малим, а великим људима. Поздрављао је и отпоздрављао професоре, директора, а тако и родитеље који су довозили своју децу у школу.

- Деца су га обожавала, а и Драган је волео сву децу подједнако, знао је свакога по имену и презимену. Нама је било тешко, и данас је, али и биће заувек, иако живот мора да се настави даље због оних који су ту још увек, не прође дан, а да га се не сетимо и не споменемо - испричала је Радица.

Уз чика Драгана и његов став, остаће заувек упамћени и епитети као што су "анђео" и "чувар", због поверења које је са лакоћом добио од деце, али и од одраслих, постао је тако симбол чисте доброте, неретко данас виђене у свету сурових и празних прича, једно је сигурно - прича о анђелима и њиховом чувару из "Рибникара" записана уједно као моћни и трагични симбол доброте великих људи.

Фото: Друштвене мреже

 

 

Сестра великог чика Драгана за њега је умела да каже како је њен брат био непоновљив, ведрог духа и увек расположен, а таквог га, према њеним речима, и памти.

- Много ми је тешко што га више нема, иако све чиним да сачувам сећање на њега. Сањала сам га неколико пута, али недавно први пут ми се у сну обратио мој брат, колико год ми је срце било пуно због тога, толико ме је и обузимала туга што га нема - рекла је Радица потресним тоном и додала

- У сан ми је дошао расположен, као што је увек и био, ушао је на врата и рекао ми: "Па где је добро јутро, где је наша кафа", неописивно ми је било тешко када сам се пробудила и када ме покосио стварни свет у којем њега нема, али одмах то јутро скувала сам кафу и отишла на братовљев гроб - кроз сузе је говорила сестра јунака школе на Врачару.

Фото: Новости

 

 

Подсетимо, 3. маја навршава се тачно годину дана откако су нас, поред чика Драгана, напустили и анђели Ана Божовић, Ема Кобиљски, Софија Негић, Мара Анђелковић, Андрија Чикић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Катарина Мартиновић и Адриана Дукић.

Њиховим одласком десет породица заувек је завијено у црно, а само они знају укус туге и боли која их разара сваким даном.

Подсетимо, Драгаб Влаховић убијен је на свом радном месту, на улазу у школу. Он је био прва жртва дечака убице, који је 3. маја 2023. године у школу дошао наоружан очевим пиштољима. Драган није успео да га спречи да уђе у учионици и почини зло какво Србија не памти. Тог дана је дао свој живот покушавајући да сачува животе невине деце. Нажалост, први пут није успео да зхаштити своје вољене ђаке.

(Курир)