Српска православна црква и сви православни хришћани обележавају данас Велику суботу, други дан хришћанске жалости, посвећен сахрани Исуса Христоса и његовом боравку у гробу пред васкрсење.
Према предању, Христос је на Велику суботу телом у гробу, а душом у Аду разрушио врата пакла. Велика субота је једина субота у години када се пости на води. Христос је према веровању Велику суботу провео у Хаду (подземлју), због чега верници тај дан проводе у молитви и тишини.
У суботу по распећу на Велики петак, према предању, дођоше првосвештеници и фарисеји код римског прокуратора Понтија Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело, како би народ поверовао да је Исус васкрсао као што је најављивао.
"После три дана устаћу" (Мт. 27, 63). "Рече им Пилат: Имате стражу, идите утврдите како знате. А они отивши утврдише гроб са стражом и запечатише камен" (Мт. 27, 65-66).
Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба.
Прочитајте још
Уз читање целог 118/119 Псалма певају се статије, стихови у којима се слави умрли спаситељ као васкрсење и живот и изражава бол, жалост и туга Богородице.
При крају јутрења које се служи на Велики петак увече, плаштаница (у коју је био умотан Исус након скидања са крста) носи се три пута око храма, а после њеног поновног полагања у "гроб", чита се пред њом Језекиљево пророштво о васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље.
На Велику суботу се служи литургија Светог Василија Великог, којом почиње Васкрсење.
Све до читања Апостола свештеник служи ову литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени (некрштени), који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама.
Једино на овој литургији јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери већ на Христовом гробу, јер је анђео на гробу Господњем објавио женама мироносицама вест о Христовом васкрсењу.
У Јерусалиму у храму Гроба Христовог хришћани сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави благодатног огња.
У том храму у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх износи угашено кандило које чудесно пали благодатни огањ и тај огањ преноси на свеће окупљених хришћана, а они даље својим ближњима и у своје храмове.
Свечаном Васкршњом литургијом биће завршени дани жалости и у недељу ће почети празник Васкрс, Васкрсење Христово из мртвих и победа живота над смрћу, који слави победу живота над смрћу.
Народни обичаји и веровања на овај дан
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Припрема се храна, украшава дом, а у неким деловима Србије се на овај дан фарбају јаја. У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бдења носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Верује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би "некоме кренуло".
Када је овај дан у питању, многи православци су у недоумици да ли треба постити на Велику суботу или не.
Свештеници, наиме, кажу, да иако субота важи за дан када се по правилу не пости, а за време поста решава се на уљу, на Велику суботу треба постити исто као и на Велики петак.
У нашем народу постоје многа веровања и обичаји на овај дан. У народу је позната и под називом завалита субота, јер се верује да ове седмице треба учинити неко добро дело.
Ручни рад, вез, лов и риболов су послови које верници треба да избегну, а посебно у руралним срединама није дозвољено клање стоке или живине.
У околини Лесковца постоји назив дугачка субота који указује на дуге муке Христове на распећу. У Босанској крајини и Херцеговини зову је и црвена субота јер се тамо углавном ускршња јаја боје на овај дан и то најчешће у црвену боју.
Не би требало да се веселите, већ да дан проведете у тишини, молитвама, уз посну храну.
Не будите лењи, већ пораните и завршите послове који се тичу дочека и прославе великог празника, очистите кућу рано ујутру.
Немојте ништа да шијете, крпите и радите било какве ручне радове.
Данас не радите ништа у башти или пољу јер према веровањима данас то не треба радити.
Умесите колаче које ћете јести за Ускрс.
Уколико нисте већ офарбали јаја, то можете да урадите данас, а у неким деловима Србије Велика субота је дан када се јаја фарбају искључиво у црвену боју.
Увече се једе само хлеб и пије само вода.
