Данас ће пола верника ћи у госте, пола ће славити Ђурђевдан о ком је написана истоимена песма коју је пре три деценије обрадио кантаутор Горан Бреговић.
Песма "Ђурђевдан" данас је везана за весеља. Слушамо је на свадбама, крштењима, великим и малим матурама, а њен прави настанак леди крв у жилама.
Српском народу ће заувек остати у сећању Ђурђевдан из 1942. године. То јутро било је погубно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима у том граду.
Професор доктор историје уметности Жарко Видовић, једини преживели сведок овог трагичног догађаја, испричао је за медије ова песма настала је у "возу смрти" који је путовао из Сарајева за Јасеновац.
Професор је испричао дфда су заточеници били без воде и хране, а неке је почела да хвата страг и паника због неизвестости.
Прочитајте још
Један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевског културно-уметничког друштва "Слога", у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, први пут је запевао:
- Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени, Ђурђевдан је!
Међутим, песма се није допала усташама, па су затворили прозоре на вагонима. Велик део њих је издахнуо у том возу, док су преживели проводили дане у Јасеновцу.
Песма је постала симбол бола и очаја, али и поноса и пркоса сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац.
(Курир)