Др Владета Јеротић био је психијатар и академик, а оставио нам је одговоре на многа питања о хришћанству и човеку. Једну особину сматрао је божанском, али до ње није лако стићи.
Др Владета Јеротић, српски академик, психијатар и аутор многих књига о животним, теолошким и психолошким темама, иза себе је оставио бројне мудрости које можемо применити у свакодневном животу.
Читаву његову каријеру обележила су размишљања о човековој души и уму, о духовности. О томе је између осталог писао у књизи "Хришћанство и психолошки проблеми човека".
Када је реч о врлинама које су веома важне и вредне за човека, Јеротић је истицао смирење, као једну од најтежих хришћанских врлина:
Прочитајте још
- Може вам се десити да видите наизглед смирене људе, али то не значи да они заиста познају смирење. Има оних који су интровертни, који иначе нису склони било свађи, било неким бурним реакцијама. Али овде треба правити разлику, јер то није смирење“, каже Владета Јеротић. „Смирење је када победиш у себи много шта што знаш да није добро, па се бориш јако дуго са тим. Тешко да се може уопште замислити право смирење, чак и у неком, добром великом манастиру. Било је религиозних људи који су се на крају плашили смрти. Хришћанство нам је то дало као идеал да покушамо да остваримо потпуни мир, бар на неко одређено време. А трагање за миром је тежак задатак којем се посвећујемо током целог живота, али то никако не значи да треба да станемо и да престанемо да се трудимо. Када је срце испуњено унутрашњим миром, живот је одевен у радост и лакоћу. Зато, иако је тешко постићи смирење, непрестано треба на њему да радимо и да га развијамо као своју врлину, пише Јеротић.
И отац Тадеј је поручивао: "Смирење је божанска особина. Смирење где год царује, било у породици било у друштву, ма где, оно увек иза себе излива божански мир и радост."
(Крстарица)