Најављено је да ће у реконструисаном објекту бити и меморијална соба посвећена породици Марић. О породици Марић наша јавност недовољно зна, а живот Милевине сестре Зорке и брата Милоша, који су се родили управо у Руми, обавијен је мистеријом. У меморијалној соби, поред родитеља, сестре, брата, деце и мужа… треба да се нађу и други знаменити чланови ове угледне породице, а међу њима и Милевин стриц – Радован, који се дружио са Теслиним ујаком Павлом Пајом Мандићем и који је био вишеструко награђиван током живота.
Милевину сестру Зорку (1883-1938) до данас прате бројне непроверене гласине и неистине. Зорка је била образована жена, школовала се у Руми, Новом Саду, Прагу, Цириху… Течно је говорила мађарски и немачки језик, свирала је клавир и била најмузикалнија од свих Марића. Није се удавала. Од 1906. активно је учествовала у женском покрету у Новом Саду – у Добротворној задрузи „Српкиња Новосаткиња“.
Милева је била јако блиска са сестром и братом, који су често посећивали њу и Алберта. После развода, Милеви је у госте дошла Зорка како би јој помагала око деце. Зорка је била јако везана за сестру, па када је њен брак са Албертом запао у кризу и када се Милева са два сина преселила у Цирих, Зорка долази у јулу 1917. да јој помогне. Тада Алберт нуди Зорки помоћ око дозволе да уђе у Швајцарску. Он пише свом пријатељу крајем маја 1917: „Моја свастика је крајње поуздана и веома везана за Мицу и децу.“
Нешто раније, још док су били у браку, Алберт је присуствовао Солвеј конгресу (од 30.10. до 3.11.1911.), а Милева је остала у Прагу са децом и сестром Зорком која је дошла у посету да упозна град и присуствује предавањима на Универзитету. Алберт се чак два пута, за тако кратко време, јавио Милеви, поздрављајући и њену сестру. „Драгој женици… много пољубаца за тебе и дечаке, уз поздраве Тетки.“
Њихов отац Милош Марић је био веома имућан човек и доста новца је одвајао за школовање деце. Када је Зорка стигла у Швајцарску (1917), пријавила се као ванредни студент биологије на Универзитету у Цириху.
Прочитајте још
Много година касније, кумови Гајин из Новог Сада су бринули и пазили на Милевину мајку; а потом (неколико година) и на Зорку, јер се она пропила. Пила је вино, искључиво у свом стану, а три године након мајке и она се преселила у вечност.
Стил