То је једно од 43 писма са његовим потписом, које ће се 11. децембра наћи на аукцији код лондонског "Кристија".
Како музеји и легати долазе до вредних предмета, слика и артефаката значајних за Србију, шта се све дешава на аукцијма, ко су потенцијални купци на аукцијама, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, објаснила је Јелена Медаковић, директорком Музеја града Београда, који чува вредно наслеђе Србије.
Фото: Профимедиа
Последње писмо у преписци између Милеве и Ајнштајна написано је после њиховог венчања 1903. године. У њему се помиње Милевина нова трудноћа, са сином Хансом Албертом, али и болест тек рођене Лисерл. То је последње помињање девојчице, за коју се сумња да је убрзо преминула. Колико писма откривају мање познате детаље о животу Милеве Ајнштајн Марић?
„Међу 43 писма нису сва била намењена Милеви Марић. У писмима у којима се Алберт обраћа Милеви, наводи да она осветљава његов живот и истиче њену улогу у његовом животу, као и улогу жене у свету науке и пратиље највећег научника коме много дугујемо“, рекла је Медаковићева.
Прочитајте још
Како изгледају Ајнштајнова писма намењена Милеви
Истиче да писма није видела уживо, али све прати преко налога које има на аукцијским кућама, кроз фотографије исчитала је делове неких писама. Кроз рад и искуство у музеолошкој пракси наводи да је мишљења да смо ми као један бројно мали народ који је дао невероватан број појединаца у разним областима дужни да имамо и Музеј знаменитих Срба.
„Постоји издање знаменитих Срба из 1903.године и требало би додати још нека имена која су обликовала историју и наслеђе, па би ту требало да стоји и име је Милеве Марић, која је увек стајала са стране“, рекла је Јелена Медаковић.
Фото: Википедија
Истиче да је предстојећа аукција у Лондону јако интересантна и да је велико интересовање за њу.
Колико је било тешко доћи до слике „Одмор Башибозука“, Паје Јовановића
„Било је тешко и изазовно, али морам да кажем да сам и сада срећна када се сетим тог дана. Имали смо велику подршку, то је била државна одлука, државна стратегија са задатком који смо требали да испунимо. Иста слика Паје Јовановића била је и на аукцијама у Кристију. Чињеница је да су се српски купци који прате аукције повукли у нашу корист“, истакла је Медаковићева.
Напомиње да се редовно прате аустријске аукцијске куће, као и приватни колекционари и антиквари јер је много наше историјске грађе који се налази на том тлу.
„Аукцијске куће прате музејске колеге и имају задатак да сигнализирају Министарству просвете како би се добила сагласност кроз државни систем. У великим кућама треба да положимо гаранцију и много новца да би сте могли да учествујете. То је стратешки посао и договор између Министарства културе и музеја који се по својој дефиницији бави том делатношћу. У Музеј града Београда дошло је у последњих неколико година преко 500 слика, велики број је купљен на аукцијама, а део је поклон музеју“, рекла је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, који чува вредно наслеђе Србије.
Ајнштајново писмо које је растужило Јелену
„Писмо је преписка између Ајнштајна и његове мајке где се мајка противи његовој женидби са Милевом, наводећи да му та женидба неће омогућити улаз у пристојне куће. То је комуникација када су људи записивали своје мисли“, навела је Јелена Медаковић.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО
