To je jedno od 43 pisma sa njegovim potpisom, koje će se 11. decembra naći na aukciji kod londonskog "Kristija".
Kako muzeji i legati dolaze do vrednih predmeta, slika i artefakata značajnih za Srbiju, šta se sve dešava na aukcijma, ko su potencijalni kupci na aukcijama, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, objasnila je Jelena Medaković, direktorkom Muzeja grada Beograda, koji čuva vredno nasleđe Srbije.
Poslednje pismo u prepisci između Mileve i Ajnštajna napisano je posle njihovog venčanja 1903. godine. U njemu se pominje Milevina nova trudnoća, sa sinom Hansom Albertom, ali i bolest tek rođene Liserl. To je poslednje pominjanje devojčice, za koju se sumnja da je ubrzo preminula. Koliko pisma otkrivaju manje poznate detalje o životu Mileve Ajnštajn Marić?
„Među 43 pisma nisu sva bila namenjena Milevi Marić. U pismima u kojima se Albert obraća Milevi, navodi da ona osvetljava njegov život i ističe njenu ulogu u njegovom životu, kao i ulogu žene u svetu nauke i pratilje najvećeg naučnika kome mnogo dugujemo“, rekla je Medakovićeva.
Pročitajte još
Kako izgledaju Ajnštajnova pisma namenjena Milevi
Ističe da pisma nije videla uživo, ali sve prati preko naloga koje ima na aukcijskim kućama, kroz fotografije isčitala je delove nekih pisama. Kroz rad i iskustvo u muzeološkoj praksi navodi da je mišljenja da smo mi kao jedan brojno mali narod koji je dao neverovatan broj pojedinaca u raznim oblastima dužni da imamo i Muzej znamenitih Srba.
„Postoji izdanje znamenitih Srba iz 1903.godine i trebalo bi dodati još neka imena koja su oblikovala istoriju i nasleđe, pa bi tu trebalo da stoji i ime je Mileve Marić, koja je uvek stajala sa strane“, rekla je Jelena Medaković.
Ističe da je predstojeća aukcija u Londonu jako interesantna i da je veliko interesovanje za nju.
Koliko je bilo teško doći do slike „Odmor Bašibozuka“, Paje Jovanovića
„Bilo je teško i izazovno, ali moram da kažem da sam i sada srećna kada se setim tog dana. Imali smo veliku podršku, to je bila državna odluka, državna strategija sa zadatkom koji smo trebali da ispunimo. Ista slika Paje Jovanovića bila je i na aukcijama u Kristiju. Činjenica je da su se srpski kupci koji prate aukcije povukli u našu korist“, istakla je Medakovićeva.
Napominje da se redovno prate austrijske aukcijske kuće, kao i privatni kolekcionari i antikvari jer je mnogo naše istorijske građe koji se nalazi na tom tlu.
„Aukcijske kuće prate muzejske kolege i imaju zadatak da signaliziraju Ministarstvu prosvete kako bi se dobila saglasnost kroz državni sistem. U velikim kućama treba da položimo garanciju i mnogo novca da bi ste mogli da učestvujete. To je strateški posao i dogovor između Ministarstva kulture i muzeja koji se po svojoj definiciji bavi tom delatnošću. U Muzej grada Beograda došlo je u poslednjih nekoliko godina preko 500 slika, veliki broj je kupljen na aukcijama, a deo je poklon muzeju“, rekla je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, koji čuva vredno nasleđe Srbije.
Ajnštajnovo pismo koje je rastužilo Jelenu
„Pismo je prepiska između Ajnštajna i njegove majke gde se majka protivi njegovoj ženidbi sa Milevom, navodeći da mu ta ženidba neće omogućiti ulaz u pristojne kuće. To je komunikacija kada su ljudi zapisivali svoje misli“, navela je Jelena Medaković.
(RTS)