Глумица Александра Јанковић домаћој публици је запала за око након маестрално одгране улоге Весне у популарној серији "Азбука нашег живота". Иако годинама на глумачкој сцени чини се да је баш овај лик обележио њену каријеру и учинио да постане препознатљива и вољена међу публиком.
Александра је пре него што је добила улогу Весне прошла кроз развод, који ју је научио да живот има и оне друге стране. Она сматра да је управо тај животни пут био нешто што јој је помогло да тако верно дочара улогу главне глумице у поменутој серији.
За крах брака она није кривила никог, већ је била мишљења да је темпо живота често одговоран за то што се људи изгубе и више се не пронађу.
Фото: АТА имагес
- Убрзано време и живот у јурњави и стицању доприноси томе да многи парови ипак не успеју да одрже заједницу - рекла је она једном приликом.
Она је објаснила да јој је лик Весне и те како био близак, јер је и сама прошла кроз развод који ни мало није лака ствар за оба емотивна партнера.
Прочитајте још
- Доста разумем људе и њихове ситуације. Иако имам то искуство, ја сам могла са собом да понесем тону беса, љутње и презира, али нисам. Има на томе још увек рада, јер увек некако остајете повређени. Остављен или оставио, ви сте повређени јер вама нешто није успело. У раду на серији свакако је то помогло као искуство - рекла је Александра за Блиц, па је додала:
- Главни јунаци су двадесет пет година заједно а ја приватно нисам догурала до те бројке, али јесам до осећања самоће, неприпадања и одустајања.
Фото: АТА имагес
Она је била искрена па је често знала да каже:
- Ако је неко пред разводом, ја се молим за што лепши и мирнији разлаз. Ако мора - нека то учини а ко не мора - нека ради на томе да поправи ситуацију, јер не постоји ништа важније од породице - истакла је глумица.
Модерно време доноси многе изазове, па је све теже одржати породицу на окупу.
- Све се одржава у форми бракова или породичних заједница, али никада више није било развода и распада. То је постала нормална ствар. Некада су деца ћутала што су њихови родитељи разведени, сада је то нормална ствар и нека врста епидемије. Не мислим да је то добро - закључује Александра.
