ПОСЛЕДЊЕ ЗБОГОМ НАЈВЕЋЕМ: Комеморација Моци Вукотићу

Моца Вукотић је играо чак 752 утакмице за црно-беле и постигао 306 голова. Он је са Партизаном трипут освојио првенство СФР Југославије. За репрезентацију је играо 14 пута, од 1969. до 1974. године.

Партизан је и тренирао од 1988. до 1989, у њему је био и директор Омладинске школе од 2012. до 2016, а тренерску каријеру је градио и у Грчкој и на Кипру.

Многе легенде из Хумске, не крију да је Моца и највећи играч Партизана свих времена, па је комплетна фудбалска Србија данас дошла у Скупштину Србије да се на комеморацији опрости од Момчила Вукотића.

Фото: М. Драговић

 

Међу првима су редом стизали Звездине звезде Драган Џајић и Владимир Петровић Пижон, наравно ту је и Ненад Бјековић дугогодишњи саборац и саиграч Момчила Вукотића, као и председник клуба из Хумске 1 Милорад Вучелић.

Ту су и Лазар Марковић, садашњи капитен црно-белих, као и Ивица Краљ некадашњи голман Партизана и Милош Вазура садашњи функционер. Душко Вујошевић, кошаркашка легенда и Саша Илић Моцин наследник...

 

Звездан Терзић, Остоја Мијаиловић, комплетно руководство вечитог ривала је дошло на последње збогом "Моци", што показује колико су фудбалског виртоуза ценили и на другој страни Топчидерског брда.

Комеморација је почела кратким филомом о Моци Вукотићу у дресу Партизана и сећањем на блиставе тренутке из његове каријере за памћење.

Председник Партизана Милорад Вучелић се на емотиван начин опростио од Моце.

- Поштована породицо Вукотић, желим да вам још једном овако јавно испред ФК Партизана и СД Партизан изразим најискреније саучешће. На блиставом небу великих звезда Партизана, звезда Моце Вукотића сија снажним сјајем и сијаће тако док је Партизана, док је његових навијача и љубитеља. Момчило Моца Вукотић је по свим данашњим владајућим правилима био тихи великан. Тиха, а права фудбалска звезда. Ништа ванфудбалски га није занимало, није ништа желео да добије ван терена, већ само на бојном пољу које је фудбалском игралиште. Нема никаквих скандала или афера у његовој каријери, никаквих испада. Моца је био фудбалски велемајстор, потпуно посвећен, поред породице коју је обожавао, такмичењу у спорту, витешком надметању, головима. Богомдани таленат, исказивао је и потврђивао је само на терену. Истрајно је потврђивао љубав према Партизану, што није увек лако. Имао сам генерацијску срећу да га безброј пута гледам, да му се дивим и аплаудирам. На томе сам му посебно захвалан. Ја ћу њему у ту захвалност после ове комеморације запалити и једну цигару. Партизан одаје велико поштовање једном од својих највећих играча у историји и вечно ће га се сећати и бити поносан на Момчила Вукотића. Нека је вечна слава Момчилу Вукотићу."

Бивши тренер и играч Партизана Ненад Бјековић се у сузама опростио од свог омиљеног саиграча Моце Вукотића.

"Драги пријатељи, породицо моја. Ко је и шта је био Моца, свету и Србији ће једном можда неко успети да исприча а да ништа не изостави. Да понови ту причу непоновљивог виртуоза, симбола једног времена и вредности. Колико је био легенда која је трајала деценијама, најбољи на терену и поред њега, толико је био и идол милионима. Он је био човек који је генерације учио не само свему на терену, већ и како треба живети ван терена. Моца је био симбол највиших вредности као пријатељ, муж, отац и деда. Његова кућа је дом да животне вредности постоје и да су незамењиве, највредније. Моца је безрезервно волео своју Босу са којом је више од пола века делио живот. Боса је била уз њега ненаметљиво и тихо, а тако снажно чувајући његов мир и спокој, јер је њему његов дом био светиња и храм. Тај храм остао је сачуван, недодирљив, уз његову Босу. Свако ко га је познавао знао је да су његов понос били синови Дејан и Никола, добри, једноставни, посвећени и поштени људи. Ако би ико икада могао да опише срећу и да их додирне, то би били Моцини моменти са његовим унуцима. Ту срећу кад је Моца с њима могли сте готово да додирнете, таква је била. Моца је био великан, виртуоз живота, сликао је живот, посвећен сваком детаљу и сваком ко је био део његовог живота. Ја сам имао ту привилегију да са мојим Моцом живим, али буквално. Бити његов пријатељ значило је да имате безрезервну подршку, да помогне да стигнете до сваког успеха. Његов проницљив таленат да пробуди најбоље у вама био је такав да се чинио ванвременским. А опет, био је тако једноставан, скроман, ненаметљив, господин у сваком смислу те речи. Толико поштован, а тако приступачан, искрен, отворен срцем који је носио на длану. Свако ко је бар једном упознао Моцу, зна зашто не испраћамо данас само легенду фудбала, већ човека који је био много више. Зато драги мој пријатељу, брате мој, ми не пристајемо на растанак, не умемо и не можемо без тебе. Зато ти не говорим збогом, бићеш у нашим срцима заувек."

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".