Чудна је била судбина ових мученика, младожење и невесте. На двадесет дана по њиховом венчању, били су изведени на суд због хришћанске вере, пред тиваидског намесника Ариана, у време цара Диоклецијана. Тимотеј је био отац цркве у своме месту.
"Ко си ти?" упита га намесник, а Тимотеј одговори: "Хришћанин сам и отац цркве Божје."
Рече му намесник даље: "Зар не видиш ти око тебе приготовљена оруђа за мучење?" На то Тимотеј одговори: "И ти не видиш анђеле Божје који ме крепе."Тада је намесник наредио да му се железном шипком прободу уши, тако да му од бола зенице очне искочише.
Његова жена Мавра је најпре била уплашена од мука, но кад ју је муж охрабрио, и она исповеди своју непоколебљиву веру пред намесником. Он је наредио да јој се прво сва коса почупа, а потом и прсте на рукама одсеку. После многих других мука, којима би убрзо подлегли да их није одржавала благодат Божја, обоје су били разапети на крст, једно према другом. И тако висећи на крсту, осташе у животу пуних девет дана саветујући и храбрећи једно друго у трпљењу. Десетога дана предали су свој дух Господу, и тако су постали достојни његовог царства.
Према народним обичајима, данас никако не ваља шишати косу, ако желите да пронађете сродну душу или сачувате љубав коју већ имате. Овај обичај су практиковали и мушкарци и жене.