Рођен је и одрастао као неверник, али као младић поверовао је у Христа и крстио се. Када је чуо за светог Пахомија, дошао је код њега у манастир тајно од својих родитеља. Свети Пахомије га је замонашио и заволео због његове необичне ревности и послушности.
Кад му је дошла мајка да га зове натраг кући, он јој се није хтео ни јавити, него се молио Богу за њу, да би и њу Бог просветио истином. И заиста, мајка је видећи недалеко женски манастир, којим је управљала сестра Пахомијева, ступила у њега и замонашила се.
После извесног времена дошао је у манастир и брат Теодоров, Пафнутије, те се и он замонашио. Једном је епископ града Панопоља позвао светог Пахомија да му устроји манастир за многе који су желели монашки живот. Пахомије је узео са собом Теодора, и предао му дужност око устројења манастира.
По смрти светог Пахомија, Теодор је постао игуман свих његових манастира, и до дубоке старости управљао је њима. Преминуо је 368. године.
Српска православна црква слави га 16. маја по црквеном, а 29. маја по грегоријанском календару.