Дипломирао је глуму на ФДУ у Београду, у класи професора Мате Милошевића.
Њега ће публика заувек памтити као смотаног ловца са "закоченом пушком" из "Ко то тамо пева", анти-хероја Перу Митића који мисли да "ко не воли каранфиле не треба ни да живи" и Божидара Мајковића, лењивца-чиновника у пропалом социјалистичком предузећу из "Бољег живота".
Фото: репринт ТВ Новости
Са својих 192 центиметара висине, Ташко Начић је још од младости важио за "џина домаће филмске сцене". Стрпљиво је радио, свој таленат усавршавао и трпео и када су га неке значајније улоге, и поред очигледних квалитета заобилазиле, због његовог физичког изгледа.
Током читаве каријере стоички се носио са чињеницом да, нарочито у свету филма, важе сурови естетски стандарди које он, једноставно, по мишљењу већине културних ствараоца, није задовољавао.
- Свестан сам да, због своје спољашњости, не могу да играм љубавнике нити хероје. Потпуно сам сигуран да никада нећу бити Хамлет, рекао је Ташко Начић у једном од ретких интервјуа које је дао.
Прочитајте још
Фото: репринт ТВ Новости
Славни глумац временом је научио да се носи са тим, свестан чињенице да ће, уз марљив рад и труд, успех једном сигурно доћи.
Када су га једном приликом питали како се осећа када схвати да редитељ у некој улози потенцира његов физички изглед, одговорио је феноменално.
- Сматрам да везивање за нечији изглед иде на прву лопту. Важније је шта човек изнутра може урадити. Добро, не кажем да изглед не може помоћи, али добро се сећам кад сам, као студент академије, гледао художествени театар. Давали су фрагменте, и Тарасова је глумила Ану Карењину. Тарасовој је тада било око шездесет и нешто година, била је голема, дебела. Но, после једне минуте представе, то вам није сметало и пред собом сте заиста имали Ану Карењину, објаснио је Начић.
Професионалну глумачку каријеру започео је у Народном позоришту у Београду, затим је наступао у Позоришту Бошко Буха, а прославио се у Атељеу 212 сјајним улогама у врхунским представамаа: Краљ Иби, Радован ИИИ, Чудо у Шаргану, Кафаница судница, лудница и у бројним филмовима.
Остварио је 67 маестралних улога у позоришним представама, а десет година играо је монодраму "Не пуцај бре". Снимио је двадесетак филмова, дебитовао је 1960. године у "Боље је умет", а током деценија остао је упаћен и у остварењима на великом платну - "Боксери иду у рај", "Мајстор и Маргарита", "Чудо невиђено", "Ћао инспекторе", "Није лако са мушкарцима", "Сабирни центар" и други.
Остварио је антологијске улоге у филмовима - Пере Митића у "Давитељу против давитеља" Слободана Шијана и ловца у "Ко то тамо пева". Његов комичарски таленат и врхунска глума остаће упамћен и по улози Божидара Мајковића у серији РТС "Бољи живот" Синише Павића. Преминуо је у Београду 26. марта 1993. године у 58. години.
Родни град му је подигао бисту на Тргу глумаца.
