Судбина је хтела да се некада најлепша породична кућа Београда сада пореди са уклетим грађевинама из хорор филмова. Да иронија буде већа, у непосредној близини некада прелепе двоспратнице, налазе се луксузне виле у којима су смештена дипломатска представништва неколико земаља. И зграда која се налази на адреси Кнеза Милоша 66 имала је исту намену, али до реализације зацртаног плана никада није дошло.
Уместо тога, сасвим неправедно, постала је објекат руиниране унутрашњости, запуштене спољашњости и потенцијални извор заразе у самом центру града.
А није увек било тако…
Здање као одраз моћи и богатства
Изворно, кућа је припадала једном од најзначајних људи у историји српске престонице – познатом чешком трговцу и занатлији Игњату Бајлонију.
Од свих добара које је за живота оставио Београду, успомену на њега данас чува пијаца која се налази у близини Скадарлије. А некада је баш ту била мочвара, коју је Бајлони исушио како би створио пивару, најчувенију у овом делу Европе.
Прочитајте још
Упоредо са његовим пословни успехом, широм Београда је обновљено неколико зграда важних за економију ондашње вароши, а ницале су и грађевине у којим су живели чланови породице Бајлони.
Једна од њих била је и кућа у улици Кнеза Милоша, са скровитим двориштем које се налази иза ње. Старији Београђани и данас вам могу испричати да је здање било толико лепо и “на гласу” да су пролазници застајали како би му се дивили.
Али, то су све давно прошла времена…
Од престоничке лепотице до куће духова
После национализације обављене по завршетку Другог светског рата кућа је дошла у посед општине Савски венац. Двадесет година касније, власти су одлучиле да је 1962. године продају Републици Гвинеји, како би се баш на том месту отворила амбасада ове афричке земље.
У међувремену је према мишљењу урбанистичких стручњака, зграда наводно “изгубила културну и архитектонску вредност”. Предвиђено је рушење и изградња новог објекта на истој адреси. До реализације плана никада није дошло пре свега због недостатка средстава које је требало да обезбеди нови власник.
Последње најаве о могућем реновирању стигле су из сада већ давне 2008. године.
Скоро деценију касније, оронула фасада је прекривена мрежом која недовољно обезбеђује прометни тротоар који се пружа поред саме куће.
Део грађевинског материјала који се овде налази годинама само на први поглед одаје утисак да је реч о градилишту. Мајстора нема, а кућа је постала омиљена дестинација паса луталица, мачака, а поједини суграђани сведоче да се у њој крију и пацови. И то све на само неколико метара од места где стотине Београђана свакодневно чека прадски превоз…
(Историјски забавник)
БОНУС ВИДЕО:
