За Марију, Матер Божију знамо да је била ћерка Јоакима и Ане, те да је била заручена за сиромашног тесара Јосифа, те да је пре склапања брака била оплођена од стране Светог Духа и да се породила у Витлејему.
Фото: Википедија
Знамо и да се са мужем и сином склонила у Египат од Ирода, да је била присутна током јединог догађаја из Исусовог детињства о коме говоре канонска јеванђеља, конкретно о ситуацији у којој се Исус одвојио од својих родитеља који су га потом нашли у Храму. Помиње се и њено присуство током Свадбе у Кани, када је Исус воду претворио у вино, пише Телеграф.
Посведочила је његовом путу ка брду Голгота и самом Распећу; Исус ју је том приликом предао на старање Светом апостолу Јовану Богослову и то њој речима "Жено! Ево ти сина!" а њему речима "Ево ти мајке!" чиме је она симболично постала мајка свих верника.
А онда? Након Васкрсења Исус се појављивао разним људима током наредних 40 дана, па тако и једанаесторици преосталих апостола (Јуда се у међувремену обесио) и својој мајци.
Она је једина жена и једина особа поред дванаест апостола (том приликом је Матија коцком изабран као замена за Јуду) која се именом помиње као присутна у горњој одаји неодређене јерусалимске куће након повратка са Маслинске горе, након Вазнесења које се одиграло четрдесетог дана након Васкрсења; тај догађај у горњој одаји хришћани данас славе као празник Духова односно Педесетницу: он се сматра за дан рођења Цркве пошто су апостоли тада били "пуни Духа Светога" и говорили тако да су могли да их разумеју сви људи без обзира на језик којим су говорили.
Прочитајте још
Фото: Википедија
Тог тренутка Марија нестаје именом из Новог завета. Постоји веровање да је "жена обучена у сунце" из Откровења заправо Марија, као и да је управо она "изабрана госпођа" из Друге саборне посланице Светог апостола Јована Богослова, али се не помиње именом.
Међутим, чак и да то јесте она, то ништа не говори о њеној даљој овоземаљској судбини, односно не прича о њеном животу након Христовог одласка.
Свето предање каже да је Јован Богослов озбиљно схватио своје посиновљење и да се о Марији бринуо до краја њеног живота. Дела Апостолска и Посланице показују, међутим, да га то није спутавало на мисионарском раду и да је често био ван Јерусалима, премда свакако присутан током Јерусалимског сабора око 50. године.
Она га је можда пратила на тим путовањима, а можда и не. Постоје предања верника која кажу да је једно време живела у Ефесу, али су искази о њеном боравку у Јерусалиму много јачи.
Православна црква учи да је у Ефесу боравила неколико година, а овај се град као можда место привременог боравка помиње и у синодском писму придодатом уз закључке Трећег васељенског сабора у Ефесу одржаног 431. године, мада тумачење тих редова може да буде и другачије јер је реченица недовршена.
Аргументи про Јерусалима као главног њеног пребивалишта указују на то да је мало вероватно да је Матер Божија пратила Јована Богослова на његовим путовањима, и да ју је он вероватно остављао на старање својим пријатељима за то време. Са друге стране, јеврејски хришћани су бежали пред прогоном из Светог града, а са њима и она. Опет, велики број њих се и вратио.
Углавном, Свето предање каже да је Јован купио кућу на Сиону у којој је она живела, да је лечила болесне и опседнуте, да је делила новац сиротињи и удовицама и да је живела још 15-24 година након Христа. По Светом предању, Марија је умрла у својој 60. или 72. години живота, у Јерусалиму у коме је и сахрањена, и у коме се вазнела на Небо.
Ово последње догађај је који се данас обележава као Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина (Мала Госпојина је Рођење Пресвете Богородице): православни хришћани верују да је сам Спаситељ сишао са Небеса и узео њену новорођену душу ("предала је свој дух у руке Спаситеља"), те да је три дана касније и телесно узнета па је тело постало невидљиво.
Католици углавном деле ово мишљење (папа Јован Павле ИИ га је потврдио као званичан 1997. године), мада и даље постоји спорење међу њима да ли је Марија телесно умрла пре Успења. Постоје такође и неки у Католичкој цркви који сматрају да је Ефес заправо био место њеног Успења, мада је то крајње споредно питање и не задире у суштину хришћанства.
Богородичин гроб у Јерусалиму, смештен у цркви Успења Пресвете Богородице у Гетсиманији у подножју западне падине Маслинске горе, данас је једно од највећих хришћанских светилишта, премда оскудност података о њему старијих од В века многе наводи на сумњу да је у питању аутентични споменик.
Фото: СПЦ
Православна легенда каже да је Пресвета Богородица једном приликом пловила из Јопе на Кипар заједно са апостолом Јованом како би посетила епископа Лазара, али да је олуја скренула брод и присилила га да се усидри на Атос, у близини данашњег манастира Ивирон.
Марија је изашла на обалу и била толико опчињена природом овог омаленог полуострва да је замолила Христа да претвори то полуострво у њен врт. Онда се зачуо глас са Неба: "Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење".
Тако је по легенди Атос постао башта посвећена Матери Божијој, башта у коју због тога није дозвољен приступ другим особама женског пола.
