Za Mariju, Mater Božiju znamo da je bila ćerka Joakima i Ane, te da je bila zaručena za siromašnog tesara Josifa, te da je pre sklapanja braka bila oplođena od strane Svetog Duha i da se porodila u Vitlejemu.
Foto: Vikipedija
Znamo i da se sa mužem i sinom sklonila u Egipat od Iroda, da je bila prisutna tokom jedinog događaja iz Isusovog detinjstva o kome govore kanonska jevanđelja, konkretno o situaciji u kojoj se Isus odvojio od svojih roditelja koji su ga potom našli u Hramu. Pominje se i njeno prisustvo tokom Svadbe u Kani, kada je Isus vodu pretvorio u vino, piše Telegraf.
Posvedočila je njegovom putu ka brdu Golgota i samom Raspeću; Isus ju je tom prilikom predao na staranje Svetom apostolu Jovanu Bogoslovu i to njoj rečima "Ženo! Evo ti sina!" a njemu rečima "Evo ti majke!" čime je ona simbolično postala majka svih vernika.
A onda? Nakon Vaskrsenja Isus se pojavljivao raznim ljudima tokom narednih 40 dana, pa tako i jedanaestorici preostalih apostola (Juda se u međuvremenu obesio) i svojoj majci.
Ona je jedina žena i jedina osoba pored dvanaest apostola (tom prilikom je Matija kockom izabran kao zamena za Judu) koja se imenom pominje kao prisutna u gornjoj odaji neodređene jerusalimske kuće nakon povratka sa Maslinske gore, nakon Vaznesenja koje se odigralo četrdesetog dana nakon Vaskrsenja; taj događaj u gornjoj odaji hrišćani danas slave kao praznik Duhova odnosno Pedesetnicu: on se smatra za dan rođenja Crkve pošto su apostoli tada bili "puni Duha Svetoga" i govorili tako da su mogli da ih razumeju svi ljudi bez obzira na jezik kojim su govorili.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija
Tog trenutka Marija nestaje imenom iz Novog zaveta. Postoji verovanje da je "žena obučena u sunce" iz Otkrovenja zapravo Marija, kao i da je upravo ona "izabrana gospođa" iz Druge saborne poslanice Svetog apostola Jovana Bogoslova, ali se ne pominje imenom.
Međutim, čak i da to jeste ona, to ništa ne govori o njenoj daljoj ovozemaljskoj sudbini, odnosno ne priča o njenom životu nakon Hristovog odlaska.
Sveto predanje kaže da je Jovan Bogoslov ozbiljno shvatio svoje posinovljenje i da se o Mariji brinuo do kraja njenog života. Dela Apostolska i Poslanice pokazuju, međutim, da ga to nije sputavalo na misionarskom radu i da je često bio van Jerusalima, premda svakako prisutan tokom Jerusalimskog sabora oko 50. godine.
Ona ga je možda pratila na tim putovanjima, a možda i ne. Postoje predanja vernika koja kažu da je jedno vreme živela u Efesu, ali su iskazi o njenom boravku u Jerusalimu mnogo jači.
Pravoslavna crkva uči da je u Efesu boravila nekoliko godina, a ovaj se grad kao možda mesto privremenog boravka pominje i u sinodskom pismu pridodatom uz zaključke Trećeg vaseljenskog sabora u Efesu održanog 431. godine, mada tumačenje tih redova može da bude i drugačije jer je rečenica nedovršena.
Argumenti pro Jerusalima kao glavnog njenog prebivališta ukazuju na to da je malo verovatno da je Mater Božija pratila Jovana Bogoslova na njegovim putovanjima, i da ju je on verovatno ostavljao na staranje svojim prijateljima za to vreme. Sa druge strane, jevrejski hrišćani su bežali pred progonom iz Svetog grada, a sa njima i ona. Opet, veliki broj njih se i vratio.
Uglavnom, Sveto predanje kaže da je Jovan kupio kuću na Sionu u kojoj je ona živela, da je lečila bolesne i opsednute, da je delila novac sirotinji i udovicama i da je živela još 15-24 godina nakon Hrista. Po Svetom predanju, Marija je umrla u svojoj 60. ili 72. godini života, u Jerusalimu u kome je i sahranjena, i u kome se vaznela na Nebo.
Ovo poslednje događaj je koji se danas obeležava kao Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina (Mala Gospojina je Rođenje Presvete Bogorodice): pravoslavni hrišćani veruju da je sam Spasitelj sišao sa Nebesa i uzeo njenu novorođenu dušu ("predala je svoj duh u ruke Spasitelja"), te da je tri dana kasnije i telesno uzneta pa je telo postalo nevidljivo.
Katolici uglavnom dele ovo mišljenje (papa Jovan Pavle II ga je potvrdio kao zvaničan 1997. godine), mada i dalje postoji sporenje među njima da li je Marija telesno umrla pre Uspenja. Postoje takođe i neki u Katoličkoj crkvi koji smatraju da je Efes zapravo bio mesto njenog Uspenja, mada je to krajnje sporedno pitanje i ne zadire u suštinu hrišćanstva.
Bogorodičin grob u Jerusalimu, smešten u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Getsimaniji u podnožju zapadne padine Maslinske gore, danas je jedno od najvećih hrišćanskih svetilišta, premda oskudnost podataka o njemu starijih od V veka mnoge navodi na sumnju da je u pitanju autentični spomenik.
Foto: SPC
Pravoslavna legenda kaže da je Presveta Bogorodica jednom prilikom plovila iz Jope na Kipar zajedno sa apostolom Jovanom kako bi posetila episkopa Lazara, ali da je oluja skrenula brod i prisilila ga da se usidri na Atos, u blizini današnjeg manastira Iviron.
Marija je izašla na obalu i bila toliko opčinjena prirodom ovog omalenog poluostrva da je zamolila Hrista da pretvori to poluostrvo u njen vrt. Onda se začuo glas sa Neba: "Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje".
Tako je po legendi Atos postao bašta posvećena Materi Božijoj, bašta u koju zbog toga nije dozvoljen pristup drugim osobama ženskog pola.
