15. јуна 2010. године, један од најпознатијих и најцењенијих глумаца региона Беким Фехмију одузео је себи живот.
Толико је изненађујућа била ова трагична вест да је и његова дугогодишња супруга и чувена глумица Бранка Петрић касније испричала да није могла ни да наслути да је Бекимова депресија отишла тако далеко.
- Не. Јер да јесам, сигурно бих на све могуће начине покушала да га спречим. Тих последњих дана Беким је био исти и ништа није наговештавало да је трагедија на помолу. Дан раније играла сам представу "Тако је морало бити" у којој главни лик себи живот одузима хицем из пиштоља. Какве ли ироније!, испричала је.
Како су се упознали Беким Фехмију и Бранка Петрић?
Прочитајте још
Како су обоје били успешни глумци, спојила их је, очекивано, глума, а путеви су им се укрстили током студија. Први пут су се срели крајем педесетих година 20. века на Факултету драмских уметности Универзитета у Београду, а тада нису могли ни да сањају да ће заједно провести живот.
Беким, син албанског имама Ибрахима Фехмијуа пореклом с Косова и Метохије, из Ђаковице, и Бранка, ћерка ријечког католика и рашке Српкиње, нису се заволели на први поглед.
Најпре су се сретали на часовима и на вежбама, а највише пажње Беким је Бранки привлачио на часовима плеса, где су били партнери на инсистирање професорке Соње Дојчиновић. Она је убеђивала Фехмијуа да пређе у балетске играче и поручивала му: "Верујте, превазишли бисте Нурејева" када би Беким заиграо с "витком, дугоногом, тамносмеђом Бранком", како ју је описивао.
Међутим, као што се нису заљубили већ првог сусрета, тако нису одмах постали ни пријатељи – штавише, врло лако су могли да оду у другу крајност и никада не постану блиски. Бранкин најбољи пријатељ Данило Бата Стојковић опсовао је Фехмијуу "шиптарску мајку", након чега му се Бранка више није ни јављала и, како је касније писао у својим мемоарима "Блиставо и страшно", погледала га "крвнички".
Путеви су им се, међутим, укршали и временом су се спријатељили и Бата и Беким, као и Беким и Бранка.
Прве симпатије
У међувремену, глумац се заљубио и питао Бранку да буде његова девојка, а она је то одбијала.
- Додуше, и пре тога, док смо радили "Јаје", Беким ме је неколико пута питао хоћу ли да будем његова девојка. Нисам хтела.... Био је сувише млад, присетила се једном приликом глумица.
Иако му није била девојка, дописивали су се док је Беким био у војсци, а ова писма била су нежна, топла, пуна љубави. Он је њу називао својим "анђелом", а она њега - "мој витез".
У последњем писму које је Бранка тих дана послала Фехмијуу, позвала га је да је посети у Новом Винодолском, где је живела њена породица, а он је пристао. Баш тамо су осетили како се између њих рађа велика љубав, о чему је касније глумац писао у својој књизи.
- Ноћ је топла и пуна свитаца. Лахор доноси мирис мора. Чују се цврчци и удаљени звуци хармонике. Запалили смо цигарете. Чини ми се да сањам диван сан. Под звезданим љубичастим небом нашло се двоје младих, чије су искре међусобних свесно или несвесно потискиваних симпатија почеле да варниче још од првог виђења… Та топла ноћ у августу "доћи ће ми главе", писао је Беким Фехмију.
Дуг пут до спознаје љубави за цео живот
После годину дана везе, Бранкин отац Винко желео је да зна шта Беким намерава с његовом ћерком и добио одговор какав није очекивао.
- Питајте вашу ћерку, какве су њене намере са мном, одговорио је он.
Глумац је веровао да Бранка и даље није спремна за брачни живот, па је желео да раскине с њом и покушавао више пута. Како је писао, никако му није успевало.
Једном приликом се, током гостовања у Москви зближио са извесном Рускињом Људмилом, због чега је разбесенео цео позоришни ансамбл и остављен сам у купеу воза. Све је прекинула увек насмејана Бранка, која му је пришла и рекла: "Здравствујте", опростила и додала:
- Могао си да нађеш и неку мање лепу.
Тада је, писао је, схватио да је у Бранки Петрић пронашао љубав свог живота.
- То је жена за мене. Одлучио сам. Дефинитивно, писао је глумац.
У међувремену Беким Фехмију постао је једна од највећих југословенских звезда и градио интернационалну каријеру, па је имао прилику да ради с неким од најлепших жена у историји кинематографије, као што су Брижит Бардо и Ава Гарднер. Бранка га је пратила, посећивала и подржавала свим срцем.
Венчали су се 1968. године и добили синове Уликса, данас угледног глумца, и Хедона, с којима су били најсрећнији, а Беким се увек с посебном топлином сећао њихових безбрижних породичних дана обали Јадранског мора.
Ипак, након можданог удара који је доживео и здравствених проблема, Беким није више био исти човек.
Бранка је, деценијама касније, била та која је пронашла Бекима без знакова живота, а данас живи с великом тугом и успоменама на њега и њихову љубав. Како је једном приликом приметила, љубави какву су имали Фехмију и она увек се заврше трагично.
- А зашто те велике љубави имају тужан завршетак? Нешто се деси. У нашем случају, она је стално добијала неке нове квалитете и захваљујући томе ми смо преживели 43 године заједно. Свака љубав и заједнички живот је биљка коју треба да негујете, да је освежавате, али деси се и да она усахне. А буде и периода рутине и онда се потрудите да оживите. На почетку нисам ни ја сасвим упознала Бекима. И касније, кад су прошле многе године брака, знала сам да му кажем: "Ти си и даље спреман да ме изненадиш". А то је важно, испричала је глумица једном приликом за Недељник.
(Глоссy)