Ево како је отац Пеђа описао ову озбиљну ситуацију на свој карактеристичан духовит начин:
"Јутрос сам био на исповести код судије за прекршаје. Исповести ме жена зачас...
'Ви сте направили прекршај?'
'Да, ја сам!'
'Да ли сте свесни да сте возили 1км/х више од дозвољеног?'
Прочитајте још
'Јесам!'
'Да ли се кајете?'
'Кајем се!'
Окренула се према секретарици и рекла:
'Оптужени Предраг Поповић је свестан прекршаја који је направио и искрено се каје. Дакле, искрено се каје и обећава да више неће правити такве прекршаје!'
Хаха... Почнем ја да се смејем, схватајући да ме жена исповедила. Захвалан сам јој што ми је скинула то са листе грехова, мада се ја уопште не сећам да сам обећао да нећу више. Тачно се сећам да се тога не сећам, што би рекао Шојић...
Онда ме пита да ли ћу ићи у Крагујевац да потпишем споразум и каже ми шта је моја, а шта њена дужност...
Рекох ја: 'Ви, судијо, радите свој посао, а ја ћу свој и нема проблема!'
Она ми одбруси: 'Наравно да ћу да радим свој посао. Не треба ми ваш благослов за то. Ја кад сам у цркви, онда ви благосиљате, а овде ја!'
Ле-ле... Још сам добио и благослов! Боље да ћутим да ме не стави под епитимију од 30 дана без вожње...
Све признајем и за све се кајем, само ми волан не дирајте, госпођо судијо.
Потписах ја и изађох. Који је резултат? Вероватно 1:0 за њу. Контам ја, 'Доћи ћеш ти код мене! Полако... стрпљив сам ја!'