Живот Фредија Фиџерса је доказ да околности не морају да одреде оно што ћемо да будемо, већ сами имамо моћ да изградимо своју будућност. Он је са девет година добио покварени компјутер, који је у њему пробудио љубав према технологији, а то је касније резултирало тиме да постане проналазач, успешан бизнисмен и милионер у свету телекомуникација.
Када је имао само један дан, мајка га је оставила поред контејнера за смеће у руралном делу Флориде. Нејтан и Бети Меј Фиџерс су а пронашли и усвојили, а када је дечак напунио осам година, почео је да се распитује о свом рођењу.
Нејтан је био чисач у градској чистоћи, али је и сакупљао драгоцености испред контејнера, поправљао их и оспособљавао за рад.
Прочитајте још
Тада му је тата Нејтан одговорио:
- Рекао ми је: "Слушај, рећи ћу ти искрено, Фред. Твоја биолошка мајка те је оставила, а Бети Меј и ја нисмо хтели да те шаљемо у хранитељску породицу па смо те усвојили. Ти си мој син!" - прича Фреди кога су пронашли док је био новорођенче поред контејнера за смеће, а та информација га је тада сломила.
- Када ми је то рекао, помислио сам "ОК, ја сам смеће" и осећао сам се нежељено. Али ме је он тада зграбио за рамена и рекао: "Слушај, не дозволи да те то икада погоди" - сећа се Фреди свог оца који је преминуо 2014.
Његов тата Нејтан је био домар и мајстор, а са супругом Бети Меј су живели на фарми. Становали су у Квинсију, руралној заједници са око 8.000 становника на северу Флориде, а када су узели Фредија били су већ у педесетима. Пре тога су већ одгајали много сирочића, али су одлучили да усвоје и Фредија када је имао само два дана.
Фреди каже да су му пружили сву љубав коју је могао да пожели, али је било проблема са другом децом која су знала да буду сурова.
- Деца су ме малтретирала и називала "Беба из ђубрета", "Дечко из канте за смеће", "Нико те не жели", "Ти си прљав". Сећам се ситуација када сам излазио из аутобуса, а да ми деца једнставно приђу с леђа, зграбе ме и убаце у канту за смеће и смејали се - прича Фреди који додај да га је због тих догађаја отац чекао на аутобуској станици да би га испратио кући, али су се деца ругала и Нејтану. Говорили су "Ха ха, видите старац са кантом".
Тако су Нејтан и Бети Меј су за Фредија хероји и велики узори.
- Стално сам виђао свог оца како помаже другим људима, застајао је на путу да би помогао странцима, хранио је бескућнике. Био је невероватан човек, онакав какав бих ја желео да будем - прича Фреди који је са оцем као мали обилазио контејнере како би пронашли неку вредну ствар коју би људи бацили. Тада је било очигледно да Фредија интересују рачунари.
- Стара је изрека "Ђубре једног човека је другоме благо", а ја сам одувек био фасциниран компјутерима, али у то време нисмо могли да га приуштимо - сећа се Фреди.
Међутим, једног дана када је имао девет година, ушли су у радњу половне робе и наишли на покварени рачунар Мекентош.
Упорност се исплатила
- Купили смо га за 24 долара и однели смо га кући, а ја сам био изузетно узбуђен. Чим смо стигли почео сам да га растављам, видео сам делове који су сломљени. Имао сам пиштољ за лемљење, као и радио апарате и сатове, па сам извадио делове и залемио их на матичну плочу - каже Фреди који је после 50 покушаја успео да стартује компјутер и то је био моменат када је схватио чиме жели да се бави у животу.
- Тај компјутер је учинио да нестане сав бол који је настао док су ме деца малтретирала. Када год сам имао непријатности у школи говорио сам себи "Само да дођем кући и играм се са мојим компјутером - сећа се Фреди.
Са 12 година је поправио рачунар у школској лабораторији, а убрзо су га ангажовали да поправља бројне рачунаре за сатницу од 12 долара на сат, а за те паре је чак развио компјутерски програм за притисак градског гаса, иако је посао био вредан 600.000 долара.
Са 15 година је одлучио да напусти школу и оснује сопствени бизнис, иако родитељи нису били за то. Посао се захухтавао када је сазнао да тата Нејтан има Алцхајмерову болест. Једна од симптома болести је та што особа може да одлута и не зна како да се врати кући. Код Нејтана се дешавало да изађе, некада се ни не обуче, али увек обује ципеле.
То је била инспирација за први изум на коме је зарадио.
- Узео сам његове ципеле и уградио матичну плочу са звучником од 90 мегахерца, микрофоном и картицом која покрива велику удаљеност. То сам повезао са својим лаптопом. Тако је тата могао да одлута, а ја преко компјутера притиснем дугме и упитам "хеј, тата где си?", он би то чуо кроз звучнике на ципели, па ако каже да не зна где је, могао сам да га лоцирам путем ГПС - објашњава Фреди који осам пута користио овај изум док је отац био жив.
Када се очево стање погоршало, неки чланови породице су саветовали да се Нејтан смести у дом , али је Фреди одбио, па је га је чак водио са собом на пословне састанке.
- Он није мене напустио, тако да ми није падало на памет да ја њега оставим - каже Фреди који се бринуо о Нејтану до смрти 2014. године.
Од изума који је направио да би пратио оца, зарадио је 2,2 милиона долара, али нажалост новац није легао на рачун док је Нејтан био жив, па Фреди и данас жали што није успео да му купи Форд пикап и бродић за пецање које је одувек желео.
Осим тога, Фреди је почео да ниже изуме попут уређаја који шаље докторима или рођацима резулате ниво шећера у крви код пацијената који живе сами, такозвани паметни глукометар. Почео је и пројекат увођења мобилне мреже у руралне делове, па је 2008. године поднео први захтев да оснује телекомуникациону компанију. Требало му је 394 покушаја и много пара, али 2011. Фреди, који је тада имао 21 годину, је постао најмалађи оператер у САД, а до данас је једини власник телекомуникационе компаније који има црну кожу.
Што се тиче његове биолошке мајке, каже да имао жељу да је пронађе да би видео како изгледа особа која је у стању да остави своје дете поред контејнера. Пронашао је и видео да је у питању наркоманка. Од тада је више никада није видео нити тражио, а каже да после тог сусрета више није патио због чињенице да га је оставила.
То се сигурно не може рећи за мајку која је новорођенче оставила у смећу, посебно пошто је видела да је беба коју је напустила постала успешан пословни човек, милионер.
