Фадил живи тако што се бави физичким пословима, али што је најважније, он је задовољан својим животом и каже да му је најважније да су сви срећни и здрави.
Фадил каже да је прошао свашта у животу, али да је задовољан, има два сина која раде и добро зарађују, отишли су за својом срећом, а он у складном браку живи са својом супругом у Подрињу. Каже да Бог нешто узме, а нешто да...
Њему је дао дивну породицу и лепе породичне односе, а да за све трауме у животу криви рођену мајку која је његовог брата, сестру и њега бацила у снег јер су јој били терет. Деца из првог брака су јој била сувишна и камен спотицања у њеном другом браку.
Фадилу је отац млад умро, мајка се преудала, како каже, оставила их као чарапе. Бригу о њему, његовом брату и сестри преузела је његова тетка. Сестра његове мајке. Каже да му је детињство било тешко. Иако је рано остао ускраћен за безбрижно детињство и родитељску љубав, Фадил је научио да се сналази у животу
- Ја сам имао две године, брат пар месеци и сестра само четри године. Отхранила нас мајчина сестра. Мајка никад није доша да нас види, нити нас је посетила. Тежак ми је живот био, али то је божија воља и задовољан сам с тим.
Прочитајте још
Без имало емоције, како каже, побацала их је као чарапе јер су јој били терет.
- Да није било те тетке и стрине, ми сад не бисмо били живи. Они су нас узели, није било лако ни нама ни њима, али је најважније да смо остали здрави.
Мајка их никад више није контактирала. Није се рапитала ни да ли су живи.
- Кад нас је побацала у снег никад више није питала за нас, а камоли да дође да нас обиђе.
Кад су дошли сватови по њихову мајку, Фадил је са братом и сестром кренуо за њом, били су деца и нису били свесни шта се дешава, она се окренуле и немилосрдно их оставила у снегу и отишла са сватовима.
Фадил каже да се сестра која је од њих била најстарија удала близу Зворника, има своју породицу, брат завршио средњу школу у Братунцу, као момак отишао у Војводину да тражи посао, па је тамо и остао. Тамо се и оженио, пре неколико дана је отишао у пензију и он има своју породицу.
Све троје бачене деце имају свој пут, свако од њих лепо живи.
Фадил сада живи у Коњевић Пољу са својом супругом, бави се пољопривредом, гаји овце и каже да живи онако како и жели.
- Живимо сами супруга и ја, деца су у иностранству, лепо живе. Задовољни су. Повремено они дођу, понекад ми одемо у посету код њих. Сад чекамо унучиће.
Фадилов живот није као из снова, некоме би то тешко пало, али је он задовољан што је најважније, њему за срећу није потребно много, можда баш зато што је осетио шта значи тежина живота. Фадил тешке моменте из детињства не заборавља.