Према Словеначком националном институту за биологију, слуз на површини мора настаје деловањем фитопланктона који излучује велику количину органске твари у воду. Потребно је неколико седмица да микроорганизми разграде ову слуз.
Патриција Мозетич из Морске биолошке станице наглашава да се овај феномен разликује од цветања мора, што додатно компликује ситуацију, преноси загребачки Вечерни лист.
Слуз, осим што се састоји од аморфне желатинске масе, садржи разноврсне честице, како живе, тако и изумрле. На њу се хватају фитопланктон, зоопланктон и њихове излучевине, ларве и јајашца различитих животиња. Такође, укључује честице костура, остатке биљних и животињских ћелија, бактерије, полен, цисте те минералне честице из морских седимената и копненог порекла.
Ове честице варирају у бојама, облицима и величинама, а њихов распоред зависи од различитих елемената. Слуз се обично формира у дубљим слојевима мора, али се постепено диже према површини, а током дана их ветрови и површинске струје носе према обали, где се најчешће скупљају на затвореним просторима попут плажа.
Прочитајте још
Иако слуз, како се наводи, не представља непосредну опасност за здравље купача, због присутности заробљених организама, укључујући и потенцијално патогене, препоручује се избегавање директног контакта.
Према извештају Националног института за биологију, овај феномен слузи ове године није ограничен само на словеначке приморске градове, већ се протеже и преко целог Тршћанског залива и шире на северном Јадрану.
Први записи о овој појави датирају чак из 1729. године, а последњи пут се овако нешто догодило 2018. Море би могло остати овакво неколико дана или док бура не "растера" слуз, кажу словеначки стручњаци, преноси Вечерњи.
