Он припада низу празника везаних за Свету Тројицу, који почињу на дан када је Дух Господњи сишао на апостоле.
За овај празник везани су бројни обичаји. Током читаве недеље наставља се празновање, а верници верују да ће онима који буду постили ићи све наопако.
Под у храмовима се на празник Силаска Светог Духа на Апостоле покрива травом, гране липе се прислањају поред зидова или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем.
Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије, те они који обилазе манастире траже опрост грехова или лек за болест.
Такође, веровање каже да се на Духовски уторак не ваља пети по дрвећу да се не би духови узнемирили.
Прочитајте још
Овај обичај води порекло од првих хришћана, који су га првобитно преузели од Јевреја, који су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће.
Њих је то подсећало на време када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, с обзиром да су у пустињи становали у колибама које су биле изграђене од грања и лишћа.
Народ се окупља да плете венчиће од траве у храму на Духове, а потом те венчиће носе кућама и остављају их поред иконе и кандила. Међутим, велики број верника такође носи венчиће у својим торбама и аутомобилима.
Наиме, многи верници стављају у своје џепове, торбе и ташне венчиће за добру срећу и напредак, те без обзира што се ради о обичају који је новијег датума, он суштински наставља стару традицију.
БОНУС ВИДЕО:
(Курир)
