- Поздрав свима! Чујте, јавила сам вам да имам рак па ће вас сигурно занимати како се моја прича даље развијала. Знам јер сте читаво време у мојим мислима, драге моје и драги моји.

Ајмо редом. Моје је рак ј***но редак, зове се рак жучних каналића, чини ми се. Нисам прочитала ни отпусно писмо ни тип ни Интернет прогнозе. Додуше негде сам налетела да од првих симптома до смрти имаш чак три месеца да превариш мужа, разбаштиниш децу или љубавника пошаљеш у к***ц.

Фото: АТА имагес

 

 

И није неки рок. Само 5 одсто сретника може се оперисати. Та сам. Најпре сам отишла у Свету Недељу у Радиоцхирургиу да ми рак спале пре операције. Спалили су ми рак и џеп јер нисам "ушла у квоту". Најме, држава има споразум са том установом по коме одређени број Хрватица и Хрвата улази у "квоту". Остали или цркну од рака или им у помоћ ускоче пријатељи.

Хвала пријатељи! Наравно да су повлаштени грађани ове земље у "квоти" и пре него добију рак али то знамо. Ја сам чак сазнала и име лика који ме прекрижио иако тај податак нисам тражила.

На неки сам начин почашћена што нисам дио лоповске екипе којој ни рак ништа не може. Ту никако не мислим на многе болесне који су ипак ускочили иако нису хадезеовски гадови.

Након "спаљивања" стигла сам у болницу. То вам је болница у којој раде људи надљуди. Лечници, сестре, спремачице, кухарице, терапеути, медицинска браћа…

Људима пресађују органе, из мртвих дижу мртве који касније иду у теретане, али им врло ретко, на Међународни дан трансплантације примјерице, неко турне крушку под њушку да би нешто кратко, укратко, чим краће, минуте су скупе, за медије говорили о свом послу.

Који је то осећај лежати у у болници у којој је те ноћи Стипе Јадријевић, намерно му нећу набрајати титуле јер не пати од тога, са својом екипом једном човеку пресадио заборавила сам колико органа.

Фото: АТА имагес/З. Мандић

 

 

Лежала сам у кревету, оперисана, остала сам без комада јетре и још неких комада и слушала како се у даљини деру неки Хрвати. Славили су победу Динама који је нешто освојио.

Ј****е! Што ми славимо. У болници надљуди у савршеној тишини чине чуда која једва да можемо разумети, чуда која су и у светским релацијама чуда а разуздана гомила на челу с ретардираним политичарима слави рад длакавих ногу.

За мене и стотине хиљада болесних и здравих паметних грађанки и грађана Хрватске лечници попут Стипе Јадријевића требали би бити наши хероји.

Додуше, кад год могу настојим бити објективна па ћу и овај пут. И тај Јадријевић, и тај јунак над јунацима, заједно са својом екипом наравно, на мој ужас био је на утакмици у Берлину - написала је она

(Република)

БОНУС ВИДЕО: