Када су стигли новинари, Мехо, вероватно најстарији становник Југославије, је сео пред кућу на клупу и почео да прича како се сећа када је у овом селу било само шест кућа, а у Теслићу једна.
– Имао сам више од 30 година када су ме позвали на градњу пруге Усора – Прибинић. На деоници пруге која је ишла према Теслићу 1884. године испречио се неки млин и требало га је срушити. Тражио сам да то не чине: „Ама људи, нећете нам ваљда срушити и ту кућу, која крух значи“, рекао сам. Остаћемо гладни. Где ћемо жито млети?! – испричао је тада новинарима.
Мехо Хаџић је рођен 1848. године у селу Ораш Плање. Имао је петоро браће- Махмута, Мују, Ахму, Фехру и Реџу те сестру Фатиму. У време писања текста сви су одавно били помрли. Мехин отац звао се Ариф, а мајка Цура. Већ их је био заборавио. Супруга Ајка умрла му је 70 година пре настанка текста. Било јој је педесет година. С њом је имао сина Мухарема. Нажалост, он се утопио у реци Усори са 12 година.
Прочитајте још
Фото: Фејсбук принтскрин/Магазинплус Високо
Мехо Хаџић је више од стотину година био најамни радник. Радио је на пољопривредним имањима, секао дрва, а највише је времена провео чувајући козе. Мехо није служио војску. Имао је урођену ману, краћу леву ногу. Због тога је носио штап.
Никада није пушио, а није пио ни алкохол. Хранио се искључиво козијим млеком, сиром, кајмаком и пио киселу воду, а када је био с козама на пашњацима, често је пио њихово млеко што је био његов рецепт за дуговечност.
Како је тада било писано, добио је и треће зубе. Занимљиво, сви су му тада били здрави. Зубима је могао подићи јаре од 30 килограма.
Бринули се о његовом здрављу
Пре четрдесет година тада, како је писала ревија, остао је без икога свога. Примили су га Мехмед и Рукија Ћорић. Саградили су му мању кућу и увели светло. Хранили су га, одевали, куповали му дрва за огрев. Када би пао снег, Мехмед и Рукија устајали би ноћу и по два пута и ложили му ватру.
– Гледајући Меху делује весело као да би опет пошао на зелене пропланке и потрчао за козама – закључили су тада новинари који су имали прилику да упознају овог човека.
Према новијим изворима и текстовима који су објављени о Мехи Хаџићу, на његовом споменику пише „Мехо Хаџић 1848-1979“, што значи да је умро годину након објаве тадашњег текста и да је доживео 132 године, пренео је својевремено индеx.хр.
Његов лик био је својевремно и на флашама једног бренда минералне воде из Тешња.
(Yугопапир)
БОНУС ВИДЕО:
