Иако је свима познато да су били у браку, не зна се довољно колико је велика њихова љубав била, као и како је велики шмекер Стево успео да освоји тада најлепшу Београђанку Јелену о чијој лепоти се и данас прича.
Њихове прве симпатије родиле су се још давне 1950. године на Факултету драмских уметности где су се упознали. Јелена је тада била студенткиња и имала 17 година, а Стево један од асистената на факултету који је тада имао 24 година. Иако је хемија одмах прорадила, ипак је требало да прође време, па да се роди љубав за цео живот.
Прочитајте још
Стево није могао да одоли лепоти Јелене коју су неретко називали "српска Софија Лорен" док ни она није остала равнодушна на маркантног Жигона који је већ тада био предодређен за праву звезду свог посла. Стево јој је пуних годину дана слао љубавна, али пре свега ненаметљива писма у којима је показивао какве су његове намере. Био је упоран, па се, очигледно, та упорност и исплатила.
Легендарни глумац Стево Жигон преминуо је 2005. године, а тада је иза себе оставио ћерку Ивану, сина Николу и ванбрачног сина Вида.
Вид Жигон родио се пре 51. годину, а једном приликом одлучио је да исприча шта се крило иза дуго чуване тајне познате породице.
– Године 1971. Стево Жигон је дошао у Љубљану, где је режирао ‘Пигмалиона’. Елзу Дулитл глумила је моја мајка Мета Вранич, тада веома млада, лепа и талентована глумица.
– Могло би се рећи да сам се нехотице догодио као производ једне кратке романсе између великог глумца и моје мајке, која се одлучила за мене упркос ситуацији, у којој је било очигледно да ће се мој отац вратити кући у Београд, где је имао већ фамилију – започео је своју причу Вид Жигон који се бави писањем.
– За то сам сазнао када сам имао 15 година, али нисам хтео да га потражим, иако је и он знао за мене, првенствено због тога јер сам имао очуха који ме усвојио још као дете, а и зато што нисам знао како ће реаговати његова фамилија.
– Кад сам сабрао довољно снаге да га коначно упознам, било ми је 28 година. Одмах сам отишао у Београд, где су ме дивно примили, иако ниједан од чланова породице, осим Стеве, није знао да уопште постојим. Наредних пет година, од 2000. до 2005, кад је преминуо, долазио сам к њему у Београд, и то су били изванредни тренуци који се не могу заборавити.
– Један дан пре него што је умро, звао ме у Љубљану и питао ме да ли могу да му опростим што није хтео да ме пронађе, и кад сам му казао да га волим, изгледало је као да је то једино што још треба да зна пре него што нас остави. Још увек сам у блиском контакту са његовом ћерком Иваном, која је била и код мене у Љубљани.
– Иначе се већ од детињства бавим поезијом, зато сам написао песму о свом оцу Стеви Жигону, која је оригинално написана на српском језику.
– Укључена је у моју трећу књигу ‘Метаморфозе’ (која је баш због тога билингвална, моје песме је превела позната песникиња и моја велика пријатељица Ана Ристовић), која је заправо читава посвећена моме оцу. Сада ми је 48 година и имам три сина, који су сви веома талентовани за уметност. Живим близу Љубљане у Словенији – написао је Стевин ванбрачни син у отвореном писму 2020. године.
(Курир/Хелло)
