Iako je svima poznato da su bili u braku, ne zna se dovoljno koliko je velika njihova ljubav bila, kao i kako je veliki šmeker Stevo uspeo da osvoji tada najlepšu Beograđanku Jelenu o čijoj lepoti se i danas priča.
NJihove prve simpatije rodile su se još davne 1950. godine na Fakultetu dramskih umetnosti gde su se upoznali. Jelena je tada bila studentkinja i imala 17 godina, a Stevo jedan od asistenata na fakultetu koji je tada imao 24 godina. Iako je hemija odmah proradila, ipak je trebalo da prođe vreme, pa da se rodi ljubav za ceo život.
Pročitajte još
Stevo nije mogao da odoli lepoti Jelene koju su neretko nazivali "srpska Sofija Loren" dok ni ona nije ostala ravnodušna na markantnog Žigona koji je već tada bio predodređen za pravu zvezdu svog posla. Stevo joj je punih godinu dana slao ljubavna, ali pre svega nenametljiva pisma u kojima je pokazivao kakve su njegove namere. Bio je uporan, pa se, očigledno, ta upornost i isplatila.
Legendarni glumac Stevo Žigon preminuo je 2005. godine, a tada je iza sebe ostavio ćerku Ivanu, sina Nikolu i vanbračnog sina Vida.
Vid Žigon rodio se pre 51. godinu, a jednom prilikom odlučio je da ispriča šta se krilo iza dugo čuvane tajne poznate porodice.
– Godine 1971. Stevo Žigon je došao u LJubljanu, gde je režirao ‘Pigmaliona’. Elzu Dulitl glumila je moja majka Meta Vranič, tada veoma mlada, lepa i talentovana glumica.
– Moglo bi se reći da sam se nehotice dogodio kao proizvod jedne kratke romanse između velikog glumca i moje majke, koja se odlučila za mene uprkos situaciji, u kojoj je bilo očigledno da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao već familiju – započeo je svoju priču Vid Žigon koji se bavi pisanjem.
– Za to sam saznao kada sam imao 15 godina, ali nisam hteo da ga potražim, iako je i on znao za mene, prvenstveno zbog toga jer sam imao očuha koji me usvojio još kao dete, a i zato što nisam znao kako će reagovati njegova familija.
– Kad sam sabrao dovoljno snage da ga konačno upoznam, bilo mi je 28 godina. Odmah sam otišao u Beograd, gde su me divno primili, iako nijedan od članova porodice, osim Steve, nije znao da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005, kad je preminuo, dolazio sam k njemu u Beograd, i to su bili izvanredni trenuci koji se ne mogu zaboraviti.
– Jedan dan pre nego što je umro, zvao me u LJubljanu i pitao me da li mogu da mu oprostim što nije hteo da me pronađe, i kad sam mu kazao da ga volim, izgledalo je kao da je to jedino što još treba da zna pre nego što nas ostavi. Još uvek sam u bliskom kontaktu sa njegovom ćerkom Ivanom, koja je bila i kod mene u LJubljani.
– Inače se već od detinjstva bavim poezijom, zato sam napisao pesmu o svom ocu Stevi Žigonu, koja je originalno napisana na srpskom jeziku.
– Uključena je u moju treću knjigu ‘Metamorfoze’ (koja je baš zbog toga bilingvalna, moje pesme je prevela poznata pesnikinja i moja velika prijateljica Ana Ristović), koja je zapravo čitava posvećena mome ocu. Sada mi je 48 godina i imam tri sina, koji su svi veoma talentovani za umetnost. Živim blizu LJubljane u Sloveniji – napisao je Stevin vanbračni sin u otvorenom pismu 2020. godine.
(Kurir/Hello)
