Ипак, када један војсковођа још за живота постане легенда и уђе у предања и историјске уџбенике чак три народа, онда то име вреди да се помиње и вековима након његове смрти.
Таква је слава Јаноша Хуњадија...
Бранитељ хришћанства
Угарски племић, за кога део историчара данас тврди да је био српског порекла, живео је почетком XV века, у време када је Османска сила изгледала тако јака и незаустављива као да ће својом сенком прекрити целу Европу и као да јој нико не може стати на пут.
Управо борби против овог непријатеља Јанош Хуњади, у Србији још познат и као Сибињанин Јанко, посветио је читав свој живот. Почео је у служби деспота Стефана Лазаревића, а каријеру је наставио код угарског краља Жигмунда борећи се у хуситским ратовима, као и у походу за ослобођење Смедерева.
Током година, османске освајаче је протеривао из Ердеља, Влашке, а стигао је и све до Косова предводећи трупе у чувеном (иако по хришћане катастрофалном) “другом Боју на Косову”.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Јунаштво му је донело славу и многе титуле. Још 1438. немачки краљ Албрехт II поставио га је за бана Северина, а након тога части (и обавезе) само су се гомилале – био је капетан Београда, војвода Едреља, намесник краљевине Угарске, гроф Бестерце, генерални капетан краљевства Мађарске...
У победама скроман, у поразима оштроуман, и када је губио увек се, изнова и изнова, враћао, а народ је причао да се Јанко, као ниједан други властелин, не бори само за себе и своје територије, већ за читав хрићански народ.
Ипак, ниједан бој није тако одредио живот (и смрт) Сибињанин Јанка као опсада Београда 1456. године...
Фото: Википедија/Јавно власништво
Одбранити Београд
Средином XV века на престо Турске долази Мехмед ИИ, касније назван Освајач. Већ 1453. он осваја Цариград, центар источног хришћанства и након тога његова преокупација поново постаје Балкан и, нарочито – Београд, најзначајније угарско упориште на Дунаву и град који се показао као “претврд орах” за његовог оца Мурата II1440. године.
Поучен овим искуством и упознат са угледом који је Хуњади уживео чак и међу османским четама, Мехмед II је за поход на Београд спремио огромну војску појачавајући је и речном флотом. Нема поузданих података о броју ове армије, али историчари углавном наводе цифру од највише 100 хиљада војника и до 200 бродова.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Хришћана је било далеко мање. Кажу, све укупно највише 50 хиљада бораца и то скупљених “с коца и конопца“. Већина хришћанских владара Европе решила је да игнорише сукоб, а чак и у самој Угарској разједињено племство није могло да се договори око одбране. Јањош Хуњади у Београд је дошао скоро сам, са војском коју је спремио о свом трошку, а део одреда дао је и српски деспот Ђурађ Бранковић који је столовао у Смедереву.
Највише је ипак било крсташа. Крсташки рат против Османлија, објављен у фебруару 1456. окупио је огроман број верника из целе Европе, највише из Угарске, али и из Аустрије, Пољске, Немачке, Чешке... Предводио их је фрањевац Јован Капистран.
Проблем? Већину су чинили сиромашни сељаци, без било каквог ратног искуства, а често и ненаоружани. Ипак, сви они, дошли су да бране Београд, убеђени да се ту одлучује судбина целог хришћанског света.
Опсада Београда трајала је од 4. до 22. јула 1456. године. План Турака да заузму град са Дунава Хуњади је осујетио 14. јула када су мађарски бродови однели велику победу на реци потпуно растуривши турску флоту.
У наредним данима битке су се наставиле на бедемима и улицама Београда. Град се бранио, али уз огромне губитке. Кажу да се у битку укључило и свештенство, а иако слабије наоружани и необучени хришћани су успевали да савладају чак и јаничаре, најелитији ред турске војске.
Фото: Википедија/Јавно власништво
У једној акцији у којој су крсташи изашли изван зидина Београда рањен је и сам Мехмед II након што се упустио у битку. Недуго након овога, иако је Хуњадијева и крсташка војска била сабијена у град, султан је наредио повлачење војске. Исто као и његов отац пре њега, жељу да освоји Београд скупо је платио.
За ким звона звоне?
Вест о победи хришћана код Београда као пожар се проширила Европом. Хуњади и Капистран писали су европским владарима и папи, који је писма разаслао на све стране света. Наводно, вест је стигла чак и до ушију етиопских владара и представља најбоље забележен догађај у средњовековној историји Београда.
Иако звучи невероватно, одјеци овог Хуњадијевог подвига чују се данас! Наиме, током опсаде Београда папа Калист III издао је наредбу да звона на свим црквама звоне тачно у подне како би се верници молили за браниоце Београда. Широм Европе, међутим, вест о победи стигла је пре ове наредбе из Ватикана, па су у неким градовима звона почела да се оглашавају у подне у част хришћанске победе.
Фото: Профимедиа
Како папа ову наредбу никада није повукао, у томе лежи срж приче по којој се све католичке цркве у подне и данас оглашавају у част Хуњадијевог тријумфа.
Последња победа
Ипак, тај тријумф имао је цену. Врло брзо након победе међу Хуњадијевом војском проширила се куга. Мудри војсковођа њу није могао да победи. Умро је свега три недеље касније, 11. августа 1456. године у Земуну где и данас постоји споменик подигнут њему у част.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Борац чија способност, лукавост и одважност су за дуги низ година сачували границу Западне Европе на Дунаву од Турака, ожаљен је широм старог континента. Калисту III данас се приписују речи које најбоље описују оно што је за све борце против Турака значио Јанош Хуњади – чувши за његову смрт папа је изјавио: “Једна од светлости хришћанства се угасила”.
БОНУС ВИДЕО:
