Крајем 1960-тих, у Ирану су избијали протести против његове владавине која је на Западу била позната по либералном одевању и праву гласа за жене, али не и по екстремном трошењу државног новца, суровој тајној полицији и по корупцији – стварима на које је Запад зарад експолатације иранске нафте свесно затварао очи.
Из овог разлога, његова белосветска журка била и један од почетака његовог краја и разлог због чега је 1979. године – након прогона шаха у изгнанство, Хомеини прилично лако преузео власт и отишавши у другу крајност, све окренуо наглавачке.
Тродневна “највећа и најскупља журка на свету” трајала је од 12. до 14. октобра 1971, на месту чувених архелошких налазишта Персеполиса и Пасаргада (међусобно удаљених око 70 км), и коштала државу Иран 650.000 америчких долара. Због прославе, прилаз до налазишта био је украшен са 47 километра свиле коју је чувало 60.000 чланова гарде, где је у 250 непробојних лимузина на прославу стигло 69 краљева и царева, светских државника, црквених поглавара, чак индијанских поглавица.
Фото: Википедија/Јавно власништво
За време прославе, ради безбедности високих званица, три пуна дана границе Ирана биле су потпуно затворене, као и државни универзитети на којима су хапшени и затварани студенти за које се знало да су противници шаховог режима, а у шаховом окружењу боравило је 10.000 припадника тајне полиције.
Фото: Википедија
У средишњем делу кампа био је постављен велики шатор где су одржане две свечане вечере за све званице, а нешто даље и мањи шатор где су дежурали лекари и медицинске сестре. Прославу је опслуживало 6.000 слуга и личних послужитеља одевених у костиме античке Персије. По избору шаха, један од три могућа наратора документарног филма о прослави који је снимљен, био је и Орсон Велс. Занимљиво је да је свему присуствовао и маршал Јосип Броз Тито са супругом Јованком.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Осамнаест тона хране за званице, данима је авионима стизало из Француске на аеродром у Ширазу – граду најближем Персеполису, већ припремљено или полу-припремљено у најчувенијем ресторану Маxим’с, у Паризу; 180 најбољих кувара и конобара из Швајцарске, Италије, Немачке и Француске, авионима је довежено из Европе како би правило и служило храну највећим светским државницима и краљевима (остало је забележно да многи од њих никада пре нису летели авионом и били су уплашени због дугог лета до Шираза или Техерана).
Фото: Википедија
Укупно 2.500 боца шампањца, 12.000 боца вискија и 25.000 боца вина, испијено је током три дана прославе и поједено, на пример 360.000 јаја; Данима, теретни авиони преносили су огромне комаде леда за хлађење пића и избацивали их на тло полу-пустиње у близини Песеполиса; 40 камиона и велики број авиона, данима су допремали специјалне француске шаторе од платна (којим су додавани унутрашњи зидови од мермера), како би се поред археолошког налазишта подигло “Краљевско шаторско насеље” где су током три дана боравиле званице. Сваки шатор био је опремљен собом са креветима, посебном кухињом и купатилом, али и сточићем са столицама испред шатора где су председници и краљеви са супругама седели и испијали поподневну кафу или чај, међусобно се поздрављајући са „суседима“, у шаторима до њихових.
Пре подизања „Краљевског шаторског насеља“, из Персеполиса су уклоњена и уредно пописана легла отровних змија и шкорпиона – становника иранске пустиње, како би након завршетка били враћени; У пустињи, у оквиру налазишта засађено је 15.000 младица дрвећа које су редовно заливане. Из Шпаније је довежено 50.000 врабаца, који су на несрећу након неколико дана већином угинули не успевши да се прилагоде пустињској клими.
Фото: Википедија
Подигнути су и голф терени; Краљице неколико европских земаља, кренуле су у Иран да виде најчувеније драгуље на свету шахове супруге Фаре Дибе (Коох-и-Ноор – на персијском: “Планина светлости”), који се данас налазе у музеју, у сутерену Националне банке Ирана, у Техерану.
За време шаховог свечаног говора поред маузолеја Кира Великог у Пасаргаду, у моменту док је говорио о бесмртности краља Кира Великог – првог владара највећег интернационалног царства на свету, са обе стране маузолеја одједном се у исто време створио ковитлац који је подигао песак у облику пијавице, и навео госта да помислиле да је и то део сценографије и специјалних ефеката.
БОНУС ВИДЕО:
(Слободна Далмација)
