Фебруар 1943, средина Другог светског рата. Немачка војска претрпела је тежак пораз у бици код Стаљинграда, Северно-афрички фронт био је пред колапсом - било је очигледно да је бескорисно наставити рат.
У таквој безизлазној ситуацији Јозеф Гебелс, министар пропаганде Трећег рајха, у спортској хали у Берлину 18. фебруара 1943. латио се микрофона и викнуо: "Желите ли тотални рат?" Питао је он узаврелу масу која му је узвратила једним одушевљеним "Дa!", пише Deutsche Welle.
Овај говор остаће упаћен под називом „Спортпаласт“, а "тотални рат" значио је да се од немачког народа очекују још веће жртве него до тада.
Тачно ту је лежала снага Јозефа Гебелса - шеф Хитлерове пропаганде могао је да мобилише масу, запали је, да њом манипулише - све у складу са нацистичком идеологијом.
Јозеф Гебелс био је близак Хитлеров сарадник и након канцелара, најпознатија и најутицајнија личност Трећег рајха.
Прочитајте још
Легендарне су његове тираде мржње против Јевреја којима је припремао терен за нацистичку политику. Тако је у априлу 1933, само три месеца по преузимању власти, позвао на бојкот јеврејских продавница.
- Овог јутра у десет сати почео је бојкот, а наставиће се до поноћи. Он се прожима невероватном жестином и импонујућом мушкошћу и дисциплином! Нашој партији и нашем Фиреру: Хајл, хајл, хајл! - говорио је Гебелс.
Хитлера је видео као Божјег посланика
Историчар Петер Лонгерих написао је свеобухватну биографију, која по први пут баца поглед иза кулиса Министарства пропаганде. Лонгерих је први немачки Гебелсов биограф, који је као извор користио комплетан дневник министра пропаганде.
Гебелс је од 1924. године па све до самоубиства 1945. године детаљно записивао мисли, запажања и догађаје. У сведочењима биограф Лонгерих примећује озбиљан поремећај личности вође нацистиче пропаганде.
Од 1941. године до 1945. године диктирао је дугачке пасусе својим помоћницима. Ти уноси су обично започињали описом војне ситуације, а затим је следео Гебелсов коментар. Диктирани дневник није толико интиман колико је био док га је писао својеручно.
Рођен у католичкој породици рано је окренуо леђа религији, а његов нови месија звао се Адолф Хитлер.
- Очигледно је да је он у Хитлеру видео Божјег посланика, видео је човека с надљудским способностима. Ту треба додати и то да он сам није био у позицији да развија политичке концепте. Он се Хитлеру дивио. Изгледало му је да је у стању да успостави једну визију. Такође, снага којом је могао да сачува присебност у кризним ситуацијама, способност да са одлуком сачека до последњег тренутка, али да је ипак на крају донесе. А то су ствари које су њему недостајале - каже историчар Петер Лонгерих.
"Један Фирер - један народ"
Национал-социјалзам је за Гебелса био замена за религију. Странка и Хитлер омогућили су му да напредује у заједници и одали му признање за којим је чезнуо. Од неуспешног писца и новинара постао је агитатор нацистичког покрета и нешто као "главни и одговорни уредник" тоталног рата.
У свом послу био је изузетно успешан. Без Јозефа Гебелса, који је од Хитлера направио бренд, нацистичка политика не би имала толику моћ.
Шеф пропаганде сковао је и слоган "Један Фирер – један народ", али се он виртуозно служио и новим медијима тог времена, звуком и филмом и њиховим моћима манипулације.
Канцелар на један дан
Током завршних фаза рата у пролеће 1945. Хитлер је раздвојио функције Канцелара Рајха и Председника Рајха. У своме тестаменту именовао је Гебелса за Канцелара.
Убрзо после Хитлеровог самоубиства у 3.30 послеподне 30. априла 1945. Гебелс је Хитлеровој секретарици издиктирао следеће, као додатак Хитлеровом политичком тестаменту:
- Фирер ми је дао наредбе, да у случају слома одбране Престонице Рајха, напустим Берлин и будем водећа фигура владе коју је он именовао. Први пут у мом животу, морам да категорички одбијем Фирерову наредбу. Моја жена и моја деца се слажу са овим. У противном бих се осећао као (...) нечасни бедник остатак мога живота, изгубивши самопоштовање као и поштовање свог народа, које ми је неопходно за будућу дужност особе која управља будућношћу Немачког Народа и Немачког Рајха.
Његова биографија такође показује портрет човека којем је у борби за статус и успех свака жртва била оправдана, па чак и сопствена породица.
Фото: Википедија
Првог маја 1945. године, убрзо после капитулације нацистичке Немачке, побегао је са својом женом Магдом и извршио самоубиство. Мало пре тога брачни пар је отровао своје шесторо деце. Гебелсова жена Магда је успавала своје шесторо деце морфијумом, а затим их отровала цијанидом.
Првобитна верзија Гебелсове смрти говори да су Јозеф и Магда убијени, на свој захтев, хицима у главу од стране њихових СС телохранитеља. Друга верзија догађаја је да је Гебелс прво убио своју жену, а затим себе (како је приказано у немачком филму Хитлер последњи дани из 2004. године).
Јозефова и Магдина тела су делимично спаљена, а открили су их војници Совјетске армије другог маја. Тела њихове деце су пронађена у бункеру, у креветима у којима их је Магда и убила.
Тела Гебелсове породице, заједно са телима Хитлера и Еве Браун су тајно спаљена и покопана у Магдебургу у Немачкој. Априла 1970. сва ова тела су поново спаљена, а пепео је бачен у реку Елбу.
БОНУС ВИДЕО:
