Церемоније уручења највиших државних признања одржана је у кремљској дворани Света Катарина у Кремљу, у Москви.
Садиков је својевремено био активни учесник битке за Стаљинград, као и учесник у борбама за ослобођење Керча, Кијева, Варшаве, Лавова, Севастопоља и Харкова. Више пута је био рањен на ратишту, а са Црвеном армијом стигао је до Берлина.
Носилац је бројних одликовања највишег степена.
Фото: Танјуг/АП
Према неким изворима, Ибрахим-паша Садиков рођен је 12. јануара 1924. године у селу Рутул, у данашњем Дагестану. Као младић се добровољно пријавио за учешће у Другом светском рату 1941. године. Након завршене обуке за пушкомитраљезаца послат је у Ростов на Дону.
У јануару 1942. Ибрахим-паша Садиков је активно учествовао у биткама за Стаљинград. Он се сећа да је температура тада падала и испод - 43°C . Хлеб и други прехрамбени производи морали су да се конзумирају у замрзнутом облику. У то време немачка авијација је прилично често изводила ваздушне ударе на положаје совјетских трупа. У једном од ових бомбардовања, Ибрахим-пашу Садикова гелер је ранио у ногу и до дан данас се налази у десној нози овог ветерана.
Прочитајте још
Фото: Танјуг/АП
После лечења у болници, пребачен је у Севастопољ и као део стрељачке дивизије учествовао је у ратним дејствима која су се тамо водила. Заједно са својим колегама је на десантним чамцима напао непријатељске положаје у Керчу. У борбама за овај град Ибрахим-паша је рањен други пут - овога пута у руку. Након што је ветеран неко време провео у болници Армавир, септембра 1943. добио је трећу групу инвалидитета и одсуство, током којег је дошао у родни Рутул.
Ипак, Садиков није имао мира те је тражио да поново иде на фронт. После борби код Курска, Ибрагим-паша Садиков је учествовао у ослобађању Кијева и Лавова и западне Украјине.
Даље, у војној биографији ветерана појављују се битке за ослобођење Варшаве, а априла 1945. већ је био укључен у војне операције у Немачкој. Током једног од напада на непријатељској територији са чином млађег водника и команданта митраљеског одреда 48. гардијског тенковског командовао падобранцима. Када је тенк који су чували уништен, упркос бројчаној надмоћи непријатеља, повео је своје војнике у борбу. Немачки напад је одбијен, а непријатељ је изгубио око 18 војника. Поред тога, Дагестанци су кренули у напад на немачки ров и уништили митраљеску тачку, и обрачунали се са неколико непријатељских војника и једним официром у борби прса у прса.
У овој борби Садиков је задобио тешке повреде и након тога је лечен у болници у Варшави. Ибрахим-паша је сазнао за победу док је био у Новосибирску. По завршетку рата поново се вратио кући.
Титуле и награде
- Херој Руске Федерације (2. мај 2024.) - за храброст и херојство показане током Великог отаџбинског рата 1941-1945, велики допринос патриотском васпитању омладине
- Орден славе II степена
- Орден славе III степена
- Орден Отаџбинског рата I степена
- Медаља "За одбрану Стаљинграда"
- Медаља части"
- Медаља "За ослобођење Варшаве"
- Медаља „За победу над Немачком у Великом отаџбинском рату 1941-1945.
- Почасни сребрни орден „Јавно признање“, који је уручио председник Републике Дагестан Владимир Абдуалијевич Васиљев
- Орден заслуга за Републику Дагестан
- Остале награде
Фото: Танјуг/АП
Раније ове године, поводом Дана победе, уприличена је лепа манифестација пред утакмицу 24. кола друге лиге Русије. Домаћи Динамо из Махачкале, лидер табеле, победио је Химки резултатом 1:0, а највише пажње привукла је сцена која је претходила мечу.
Симболично, први ударац на овом дуелу извео је управо 100-годишњи Ибрахим-паша Садиков.
Иначе, Садиков је један од најпопуларнијих ветерана из Великог отаџбинског рата, како Руси називају Други светски рат. Медији у стопу прате сваки његов покрет те народ у Русији често има прилику да виђа овог 100-годишњака.
Тако је, на пример, недавно снимљен на бирачком месту током гласања на председничким изборима у Русији.
Термин Велики отаџбински рат се у Руској федерацији и осталим бившим републикама Совјетског Савеза користи за борбе вођене од 22. јуна 1941. до 9. маја 1945. године дуж многих фронтова на Источном фронту Другог светског рата између Совјетског Савеза и Нацистичке Немачке и њених савезника.
Крај Великог отаџбинског рата се обележава 9. маја као Дан победе.
БОНУС ВИДЕО:
