Ceremonije uručenja najviših državnih priznanja održana je u kremljskoj dvorani Sveta Katarina u Kremlju, u Moskvi.
Sadikov je svojevremeno bio aktivni učesnik bitke za Staljingrad, kao i učesnik u borbama za oslobođenje Kerča, Kijeva, Varšave, Lavova, Sevastopolja i Harkova. Više puta je bio ranjen na ratištu, a sa Crvenom armijom stigao je do Berlina.
Nosilac je brojnih odlikovanja najvišeg stepena.
Prema nekim izvorima, Ibrahim-paša Sadikov rođen je 12. januara 1924. godine u selu Rutul, u današnjem Dagestanu. Kao mladić se dobrovoljno prijavio za učešće u Drugom svetskom ratu 1941. godine. Nakon završene obuke za puškomitraljezaca poslat je u Rostov na Donu.
U januaru 1942. Ibrahim-paša Sadikov je aktivno učestvovao u bitkama za Staljingrad. On se seća da je temperatura tada padala i ispod - 43°C . Hleb i drugi prehrambeni proizvodi morali su da se konzumiraju u zamrznutom obliku. U to vreme nemačka avijacija je prilično često izvodila vazdušne udare na položaje sovjetskih trupa. U jednom od ovih bombardovanja, Ibrahim-pašu Sadikova geler je ranio u nogu i do dan danas se nalazi u desnoj nozi ovog veterana.
Pročitajte još
Posle lečenja u bolnici, prebačen je u Sevastopolj i kao deo streljačke divizije učestvovao je u ratnim dejstvima koja su se tamo vodila. Zajedno sa svojim kolegama je na desantnim čamcima napao neprijateljske položaje u Kerču. U borbama za ovaj grad Ibrahim-paša je ranjen drugi put - ovoga puta u ruku. Nakon što je veteran neko vreme proveo u bolnici Armavir, septembra 1943. dobio je treću grupu invaliditeta i odsustvo, tokom kojeg je došao u rodni Rutul.
Ipak, Sadikov nije imao mira te je tražio da ponovo ide na front. Posle borbi kod Kurska, Ibragim-paša Sadikov je učestvovao u oslobađanju Kijeva i Lavova i zapadne Ukrajine.
Dalje, u vojnoj biografiji veterana pojavljuju se bitke za oslobođenje Varšave, a aprila 1945. već je bio uključen u vojne operacije u Nemačkoj. Tokom jednog od napada na neprijateljskoj teritoriji sa činom mlađeg vodnika i komandanta mitraljeskog odreda 48. gardijskog tenkovskog komandovao padobrancima. Kada je tenk koji su čuvali uništen, uprkos brojčanoj nadmoći neprijatelja, poveo je svoje vojnike u borbu. Nemački napad je odbijen, a neprijatelj je izgubio oko 18 vojnika. Pored toga, Dagestanci su krenuli u napad na nemački rov i uništili mitraljesku tačku, i obračunali se sa nekoliko neprijateljskih vojnika i jednim oficirom u borbi prsa u prsa.
U ovoj borbi Sadikov je zadobio teške povrede i nakon toga je lečen u bolnici u Varšavi. Ibrahim-paša je saznao za pobedu dok je bio u Novosibirsku. Po završetku rata ponovo se vratio kući.
Titule i nagrade
- Heroj Ruske Federacije (2. maj 2024.) - za hrabrost i herojstvo pokazane tokom Velikog otadžbinskog rata 1941-1945, veliki doprinos patriotskom vaspitanju omladine
- Orden slave II stepena
- Orden slave III stepena
- Orden Otadžbinskog rata I stepena
- Medalja "Za odbranu Staljingrada"
- Medalja časti"
- Medalja "Za oslobođenje Varšave"
- Medalja „Za pobedu nad Nemačkom u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945.
- Počasni srebrni orden „Javno priznanje“, koji je uručio predsednik Republike Dagestan Vladimir Abdualijevič Vasiljev
- Orden zasluga za Republiku Dagestan
- Ostale nagrade
Ranije ove godine, povodom Dana pobede, upriličena je lepa manifestacija pred utakmicu 24. kola druge lige Rusije. Domaći Dinamo iz Mahačkale, lider tabele, pobedio je Himki rezultatom 1:0, a najviše pažnje privukla je scena koja je prethodila meču.
Simbolično, prvi udarac na ovom duelu izveo je upravo 100-godišnji Ibrahim-paša Sadikov.
Inače, Sadikov je jedan od najpopularnijih veterana iz Velikog otadžbinskog rata, kako Rusi nazivaju Drugi svetski rat. Mediji u stopu prate svaki njegov pokret te narod u Rusiji često ima priliku da viđa ovog 100-godišnjaka.
Tako je, na primer, nedavno snimljen na biračkom mestu tokom glasanja na predsedničkim izborima u Rusiji.
Termin Veliki otadžbinski rat se u Ruskoj federaciji i ostalim bivšim republikama Sovjetskog Saveza koristi za borbe vođene od 22. juna 1941. do 9. maja 1945. godine duž mnogih frontova na Istočnom frontu Drugog svetskog rata između Sovjetskog Saveza i Nacističke Nemačke i njenih saveznika.
Kraj Velikog otadžbinskog rata se obeležava 9. maja kao Dan pobede.