Februar 1943, sredina Drugog svetskog rata. Nemačka vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Staljingrada, Severno-afrički front bio je pred kolapsom - bilo je očigledno da je beskorisno nastaviti rat.

U takvoj bezizlaznoj situaciji Jozef Gebels, ministar propagande Trećeg rajha, u sportskoj hali u Berlinu 18. februara 1943. latio se mikrofona i viknuo: "Želite li totalni rat?" Pitao je on uzavrelu masu koja mu je uzvratila jednim oduševljenim "Da!", piše Deutsche Welle.

Ovaj govor ostaće upaćen pod nazivom „Sportpalast“, a "totalni rat" značio je da se od nemačkog naroda očekuju još veće žrtve nego do tada.

Tačno tu je ležala snaga Jozefa Gebelsa - šef Hitlerove propagande mogao je da mobiliše masu, zapali je, da njom manipuliše - sve u skladu sa nacističkom ideologijom.

Jozef Gebels bio je blizak Hitlerov saradnik i nakon kancelara, najpoznatija i najuticajnija ličnost Trećeg rajha.

Legendarne su njegove tirade mržnje protiv Jevreja kojima je pripremao teren za nacističku politiku. Tako je u aprilu 1933, samo tri meseca po preuzimanju vlasti, pozvao na bojkot jevrejskih prodavnica.

 

 

- Ovog jutra u deset sati počeo je bojkot, a nastaviće se do ponoći. On se prožima neverovatnom žestinom i imponujućom muškošću i disciplinom! Našoj partiji i našem Fireru: Hajl, hajl, hajl! - govorio je Gebels.

Hitlera je video kao Božjeg poslanika

Istoričar Peter Longerih napisao je sveobuhvatnu biografiju, koja po prvi put baca pogled iza kulisa Ministarstva propagande. Longerih je prvi nemački Gebelsov biograf, koji je kao izvor koristio kompletan dnevnik ministra propagande.

Gebels je od 1924. godine pa sve do samoubistva 1945. godine detaljno zapisivao misli, zapažanja i događaje. U svedočenjima biograf Longerih primećuje ozbiljan poremećaj ličnosti vođe nacističe propagande.

 

 

Od 1941. godine do 1945. godine diktirao je dugačke pasuse svojim pomoćnicima. Ti unosi su obično započinjali opisom vojne situacije, a zatim je sledeo Gebelsov komentar. Diktirani dnevnik nije toliko intiman koliko je bio dok ga je pisao svojeručno.

Rođen u katoličkoj porodici rano je okrenuo leđa religiji, a njegov novi mesija zvao se Adolf Hitler.

- Očigledno je da je on u Hitleru video Božjeg poslanika, video je čoveka s nadljudskim sposobnostima. Tu treba dodati i to da on sam nije bio u poziciji da razvija političke koncepte. On se Hitleru divio. Izgledalo mu je da je u stanju da uspostavi jednu viziju. Takođe, snaga kojom je mogao da sačuva prisebnost u kriznim situacijama, sposobnost da sa odlukom sačeka do poslednjeg trenutka, ali da je ipak na kraju donese. A to su stvari koje su njemu nedostajale -  kaže istoričar Peter Longerih.

"Jedan Firer - jedan narod"

Nacional-socijalzam je za Gebelsa bio zamena za religiju. Stranka i Hitler omogućili su mu da napreduje u zajednici i odali mu priznanje za kojim je čeznuo. Od neuspešnog pisca i novinara postao je agitator nacističkog pokreta i nešto kao "glavni i odgovorni urednik" totalnog rata.

U svom poslu bio je izuzetno uspešan. Bez Jozefa Gebelsa, koji je od Hitlera napravio brend, nacistička politika ne bi imala toliku moć.

Šef propagande skovao je i slogan "Jedan Firer – jedan narod", ali se on virtuozno služio i novim medijima tog vremena, zvukom i filmom i njihovim moćima manipulacije.

Kancelar na jedan dan

Tokom završnih faza rata u proleće 1945. Hitler je razdvojio funkcije Kancelara Rajha i Predsednika Rajha. U svome testamentu imenovao je Gebelsa za Kancelara. 

Ubrzo posle Hitlerovog samoubistva u 3.30 poslepodne 30. aprila 1945. Gebels je Hitlerovoj sekretarici izdiktirao sledeće, kao dodatak Hitlerovom političkom testamentu:

- Firer mi je dao naredbe, da u slučaju sloma odbrane Prestonice Rajha, napustim Berlin i budem vodeća figura vlade koju je on imenovao. Prvi put u mom životu, moram da kategorički odbijem Firerovu naredbu. Moja žena i moja deca se slažu sa ovim. U protivnom bih se osećao kao (...) nečasni bednik ostatak moga života, izgubivši samopoštovanje kao i poštovanje svog naroda, koje mi je neophodno za buduću dužnost osobe koja upravlja budućnošću Nemačkog Naroda i Nemačkog Rajha.

NJegova biografija takođe pokazuje portret čoveka kojem je u borbi za status i uspeh svaka žrtva bila opravdana, pa čak i sopstvena porodica. 

Foto: Vikipedija

 

 

 

Prvog maja 1945. godine, ubrzo posle kapitulacije nacističke Nemačke, pobegao je sa svojom ženom Magdom i izvršio samoubistvo. Malo pre toga bračni par je otrovao svoje šestoro dece. Gebelsova žena Magda je uspavala svoje šestoro dece morfijumom, a zatim ih otrovala cijanidom.

Prvobitna verzija Gebelsove smrti govori da su Jozef i Magda ubijeni, na svoj zahtev, hicima u glavu od strane njihovih SS telohranitelja. Druga verzija događaja je da je Gebels prvo ubio svoju ženu, a zatim sebe (kako je prikazano u nemačkom filmu Hitler poslednji dani iz 2004. godine).

Jozefova i Magdina tela su delimično spaljena, a otkrili su ih vojnici Sovjetske armije drugog maja. Tela njihove dece su pronađena u bunkeru, u krevetima u kojima ih je Magda i ubila.

Tela Gebelsove porodice, zajedno sa telima Hitlera i Eve Braun su tajno spaljena i pokopana u Magdeburgu u Nemačkoj. Aprila 1970. sva ova tela su ponovo spaljena, a pepeo je bačen u reku Elbu.

BONUS VIDEO: