Нити мањег места, нити значајније улоге у историји Србије: мало ко би данас на карти могао да пронађе село Пећани. Скривено између Остружнице, Умке и Велике Моштанице, практично стешњено и нејасно одвојено од остатка ових разуђених насеља, Пећани, данас део београдске општине Чукарица, ипак, заслужују и таблу и име, али и коју реч више, пише калдрма.рс.
Јер, ово место је давне 1805. године било српска престоница! Бар на један дан. А како је та престоница изгледала – нити је било трга, нити цркве, неког монументалног здања са стубовима и свечаним салама, украшеним говорницама и свечано одевеним посланицима.
То је била једна пољана изнад места, окружена шумом и војном стражом. Скупштина под ведрим небом. А одлуке – судбинске.
Јуришало се тада у борбу за ослобођење и страховало од напада Турака. Београд је тек требало ослободити.
На овој скупштини народа, који није имао свечана одела и златна писарска пера, већ само храбро срце и снажну вољу, појавила се једна веома важна личност – прота Матеја Ненадовић који је стигао из далеке Русије.
Прочитајте још
Он је тамо тражио подршку за српске устанике и стога су сви на скупштини чекали да чују његов реферат. Руски цар је, изговорио је на тој пољани прота, узео под заштиту побуњени српски народ!
Није овај свештенички извештај био једина тачка дневног реда. Била је то права скупштина са неколико тачки дневног реда: ту је урађен и разрез пореза, као и обрачун расхода и издатака од почетка устанка. Такође, изабрана је и депутација за путовање у Цариград како би турском султану предала народну молбу. Стешњена између империја, мала Србија је тражила подршку на свим дворовима не би ли се ослободила терора локалних османских управника, злогласних дахија, чије насиље на народом је достигло неподношљиву тачку, пише калдрма.рс.
Најпознатија устаничка скупштина одржана је 1804. године у Орашцу, а те године била је и једна у Остружници. Ова у Пећанима је одржана те 1805. године, када се народ са својим предводницима састајао и у Борку, као и у Смедереву.
Иако је место за одржавање ове "београдске" скупштине било одређено пре свега по критеријумима безбедности, због географије и тада тешке приступачности за веће формације турске војске која би напала скуп, не треба заборавити да је ово сеоце, практично само са једном улицом, тако на један дан било српска престоница. И да су управо ту обзнањене важне вести и донете пресудне одлуке за наставак устанка, пише калдрма.рс.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
