Овај обичај, везан за празник Петровдан посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу, обогаћује културу овог подручја и доноси заштиту и благостање стоци, али и заједници у целини.
Лилање се одржава уочи 12. јула, окупља становништво које је припремило лиле од коре трешње или брезе. Кора се веже на врх прута од леске.
Фото: СПЦ
Након тога, лиле се пале, а дим који се шири сматра се заштитом од болести, злих духова и урока. Вера у магичну моћ дима лила укорењена је у веровању да он доноси плодност и срећу.
Обичај лилања није само локални феномен, већ се може пронаћи код многих словенских народа и других култура широм света. Управо због његове културне важности, лилање је 2017. године уврштено у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије на предлог Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице.
Прочитајте још
Очување овог древног обичаја је од велике важности за Лозницу и њене становнике. Лилање је део њихове традиције и идентитета, и сваке године окупља људе који желе сачувати и неговати ову магичну праксу.
Упркос модернизацији и променама у друштву, лилање и даље проналази своје место у срцима локалног становништва. Деца, девојке и младићи се радују овом обичају, док паљење лила прати традиционално изговарање старих речи: „Лила гори, жито роди“ или „Богами, весело нам лиле горе, да нам краве добро воде.“
Поред заштите стоке, у неким деловима регије, на Петровдан се пале и велике гомиле сламе које деца, девојке и младићи прескачу „ради здравља“. Ови обичаји одражавају дубоко укорењено веровање у моћ ватре као заштитника и симбола плодности.
Лилање је више од обичаја, то је суживот са природом, духовност и заједништво. Ова традиција доноси лепоту и посебан сјај у западну Србију, истичући богатство и разноликост српског културног наслеђа.
У част лилања у Лозници сада већ традиционално се одржава културно музички фестивал назван ЛилаЛо.
БОНУС ВИДЕО:
