Посебно занимљив обичај био је присуство подруга, друге жене у кући, која је имала кључну улогу у обезбеђивању потомства када прва жена није могла да има децу.
Петкана Филиповић, последња жива подруга, удала се за Вујицу након тридесет година борбе за потомство. Иако је била слепа од рођења, удала се са 28 година за Вујицу, који је био дупло старији.
Фото: Принтскрин/Тв Прва
Њихов договор је постигнут у кафани, где је Петкана прихватила да уђе у брак са мушкарцем који је већ имао супругу, Роксанду. Петкана је подарила Вујици и Роксанди четири ћерке и сина, а упркос томе, Вујица је до краја живота више волео Роксанду.
Петкана се никада није осећала љубоморно, јер није имала велику љубав према Вујици, већ је поштовала договор и прихватила своју улогу.
Прочитајте још
Милоје Радић из села Дрена одрастао је у породици са две мајке. Његов отац се поново оженио како би осигурао потомство, јер прва жена није могла да има децу.
Фото: Принтскрин/Тв Прва
Маћеха је инсистирала да отац нађе другу жену која би родила децу, али су обе жене остале у кући. Милоје је маћеху звао "мама", док је биолошку мајку звао по имену, што је било њено инсистирање.
Овај суживот није био само из практичних разлога, већ је био заснован на међусобном поштовању и заједничком циљу подизања потомства.
Наташа Терзић, писац романа "Подруга", објашњава да је феномен подруга специфичан за Косово и Метохију и да нема паралела у хришћанском свету.
Прва жена је често сама инсистирала на доласку друге жене како би осигурала потомство за свог мужа. Прва жена је остајала у кући, али више није била у улози супруге.
Подруга је долазила са циљем да роди децу, док је прва жена постајала помоћник у домаћинству. Овај феномен је био присутан све до '80-их година прошлог века.
Фото: Принтскрин/Тв Прва
Подруга и прва жена су често живеле у хармонији, са заједничким циљем подизања деце. Пример из Дрена показује да су деца често била више везана за маћеху него за биолошку мајку, јер је маћеха проводила више времена с њима.
У овим заједницама је било важно међусобно поштовање и сарадња, а деца су често имала користи од присуства две мајке које су се бринуле о њима.
Упркос тешким условима живота и финансијским проблемима, породице на Косову и Метохији су се бориле да одрже потомство и слогу у кући.
Приче попут оне о Петкани Филиповић показују колико је важна била заједничка борба за потомство и колико су обичаји играли кључну улогу у животима људи у овом региону.
БОНУС ВИДЕО:
