Како су писали домаћи медији, Милена Дравић и Драган Николић су за живота кућу у Баошићима продали, међутим, њихове комшије откривају праву истину.

Кућа се налази тик уз море, окружена је зеленилом и цвећем, а простире се на два спрата.

Ипак, како кажу комшије, они су у тој кући Баошићима имали само стан, који није продат, већ у њему сваког лета долази Миленина братаница са породицом. Кућу би купили, али само стан нико неће.

Фото: В. Данилов

 

 

- Ви не можете да замислите колико су то били дивни људи. Фини, културни, уљудни. Прве године када су се доселили, мислили смо да су у туристичкој посети, међутим брзо смо чули да су нам комшије. Њихов стан је овај на првом спрату, директно гледа у море. Временом смо се зближили пошто смо, такорећи, прве комшије. Милена је јако волела смокве. Ми имамо велики воћњак са смоквама. Моја жена је прво самоницијативно донела и дала им једну корпу. Бог зна како су се одушевили. Инсистирали су да плате. Ма ни говора да им дамо за џабе. Некако смо успели да их убедимо - започео је комшија:

- Временом смо се баш зближили па смо знали или ми да заседнемо код њих или они код нас у дворишту. Баш смо се лепо дружили. Предивни су људи, топли, фини. Са Гагом сам знао некад да наздравим домаћим вином уз маслине. Толико смо дивних прича чули. То нам остаје једна предивна успомена - поносно истиче комшија и додаје да је сада све другачије, пошто сада у Гагин и Миленин стан долази њена братаница са породицом.

 

 

- Срећемо је често када је овде, али нисмо блиски као са Гагом и Миленом. Прозборимо по коју, оно, стандардно: "Добар дан, како сте?" Она је ћерка Милениног брата. Фини су јако, али се не дружимо. После њихове смрти долазили су разни агенти, распитивали се од кога да купе кућу, јер би могли добру цену да добију за њу, мислили су да је цела њихова кућа, а не стан. Били смо унутра много пута. Има педесетак квадрата. Лепо сређено, са укусом. Баш су направили били праву оазу - закључује комшија.

(Курир)