Прослављени глумац Ирфан Менсур данас прославља 70. рођендан у кругу породице и пријатеља, а уметничку каријеру почео је давне 1973. године остварењем Владимира Андрића "Брзе године", а потом су су уследиле улоге које су га сврстале у једног од најталентованијих глумаца домаће кинематографије.
"Љубавни живот Будимира Трајковића", "Лаф у срцу", "Тесна кожа", "Национална класа", "Други човек", све су ово култна остварења која су га прославила, а Ирфан је у недавној исповести за Курир истакао колико пута га је живот ломио, али се он није дао.
- Умро сам пре девет година. Одлазећи на операцију, кад су ми уградили три бајпаса, знао сам да иза себе остављам име и презиме, нешто што сам урадио, три сина и неке жене које ће ме се сећати. Не плашим се тог издисаја - рекао је и изненадио публику, а потом је истакао да је метак избегао сплетом околности деведесетих година.
- Умало нисам настрадао и деведесетих. Била је 1992. године, а ја сам имао пиштољ у устима. Буквално! Могао сам тада да нестанем. Неки примитивни људи, кад је све било сиво, желели су да се сви презивамо на -ић. Са Жарком Лаушевићем су то вече хтели да попију пиће, а мене су терали зато што се зовем Ирфан Менсур. Све се дешавало у „Ступици“ и изван ње. Отишао сам из Србије, али сам одлучио да се вратим. Проверио сам код вође сиве Србије да ли да се враћам или не. Он ми је рекао да се вратим. Једини сам човек који је вратио шведски пасош. Добио сам експресно њихово држављанство. Мој очух је видео да на пасошу има водени жиг који они немају на својим пасошима. Добио сам пасош политичког избеглице. Нисам се осећао тако. Само сам хтео да се све смири и да се тај кукољ истреби. Вратио сам га. Отишао сам касније с југословенским пасошем у Лондон, Копенхаген, у Шведску, па назад у Србију - открио је Менсур.
Прочитајте још
Глумац се протекле године борио и са опаким вирусом короном, те је са колегом Жарком Лаушевићем делио постељку у КБЦ - у. Као брави борац успео је да победи респираторну инфекцију.
Ирфан се читавог живота трудио да одржи истинске породичне вредности којима га је отац научио.
- Желео сам да изградим своју лозу и оставим свој траг и зато сам име свог оца узео за своје презиме. Остављам три човека иза себе, Филипа, Павла и Алексу (Срнин син из првог брака). Алексу делим с његовим оцем. Одгајио сам га од његове друге године. Он му је тата, а ја сам му ћале - рекао је глумац за Курир.