Домаћа, турска кафа, како се све назива напитак који се традиционално припрема у сваком домаћинству, обично пије ујутру и често се сматра мерилом вештине куварице. Ако је добра, у шали се каже да домаћица може „да се уда“, што би требало да значи да је погодила прави однос кафе, воде и, ако је потребно, шећера.
Иако није нека превелика наука, или пак озбиљна кулинарска вештина, не полази сваком од руке да направу добру кафу.
Уобичајен поступак јесте да се вода сипа у џезву, по потреби дода шећер, и загрева се док не прокључа.
Затим се склони са ватре, одлије се мања количина воде (како би се направио простор у џезви и да не би искипела), дода млевена кафа – на 1 шољицу воде иде једна већа кашичица кафе. Џезва се врати на ринглу да мешавина прокључа, па се сипа остатак воде.
Друга варијанта јесте да се вода не одузима – ако је џезва већа, па не постоји бојазан да ће се течност излити кад прокључа, већ се кафа одмах сипа и пусти се да „баци кључ“.
Главна цака може бити то да вам кафа више пута „проври“, па нам јавите каквог је укуса и има ли разлике у мирису и укусу у односу на традиционалан начин припреме.
БОНУС ВИДЕО
