Domaća, turska kafa, kako se sve naziva napitak koji se tradicionalno priprema u svakom domaćinstvu, obično pije ujutru i često se smatra merilom veštine kuvarice. Ako je dobra, u šali se kaže da domaćica može „da se uda“, što bi trebalo da znači da je pogodila pravi odnos kafe, vode i, ako je potrebno, šećera.
Iako nije neka prevelika nauka, ili pak ozbiljna kulinarska veština, ne polazi svakom od ruke da napravu dobru kafu.
Uobičajen postupak jeste da se voda sipa u džezvu, po potrebi doda šećer, i zagreva se dok ne proključa.
Zatim se skloni sa vatre, odlije se manja količina vode (kako bi se napravio prostor u džezvi i da ne bi iskipela), doda mlevena kafa – na 1 šoljicu vode ide jedna veća kašičica kafe. DŽezva se vrati na ringlu da mešavina proključa, pa se sipa ostatak vode.
Druga varijanta jeste da se voda ne oduzima – ako je džezva veća, pa ne postoji bojazan da će se tečnost izliti kad proključa, već se kafa odmah sipa i pusti se da „baci ključ“.
Glavna caka može biti to da vam kafa više puta „provri“, pa nam javite kakvog je ukusa i ima li razlike u mirisu i ukusu u odnosu na tradicionalan način pripreme.
BONUS VIDEO
