Вађењем првог брода који је припадао Дунавској и Црноморској флоти Kригсмарине и формално је озваничен почетак решавања највећег пловидбеног, безбедносног и еколошког проблема у читавом току Дунава. Планирано је, такође, да их са речног дна, у првој фази, буде извађено 21. Прво извучено пловило изгледа као да је конзервирано у водама Дунава, а исто тако изгледају и пушке које су биле на њему.
- Немци су их потопили тамо 1944. године, пре тачно 80 година, зато што су хтели да спрече пролаз руске речне флотиле Дунавом. И први пут, после 80 година, извукли смо један од тих бродова и сад ћемо све да их извучемо. Тиме ће бити очишћен пловни пут и олакшано бродовима да плове по Дунаву - рекао је председник Александар Вучић.
Вађење потопљених немачких лађа осетљив је и специфичан посао, а обавља се на локацији низводно од ХЕ "Ђердап 2" и на дужини од око седам километара, где је пловни пут са 180 сужен на 90 метара.
Фото: Министарство грађевинарства
- У наредним месецима извадићемо 21 брод који се већ 80 година налазе на дну Дунава на пловном путу кроз Србију. А, у наредној фази биће извађено око 80 бродова. Сваки који буде извађен пролази детаљну контролу уз демонтажу експлозивних средстава која су остала у њима. То траје десетак дана. На сликама првог брода види се колико је остало експлозивних средстава на бродовима. Све се то налазило у Дунаву осам деценија - објавио је Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Дунав у сектору код Прахова и данас крије многе тајне. Немци су пред крај Другог светског рата намерно жртвовали своје бродове, а потапали су их плански, један на други, како би направили баријеру да Црвена армије не може да напредује Дунавом. И сада се после 80 година, у овом сектору Дунава, плови уским каналом, један по један брод, док чекају мимоилажење, како би наставили пут ка бројним европским лукама.
Прочитајте још
Фото: Министарство грађевинарства
- Црвена армија је уклањала неке од бродова како би ослободила пловни пут крајем 1944, а потом и у пролеће 1945. године да би поједине бродове оспособила за пловидбу у својој речној флотили која им је била потребна за завршетак рата. Од тада, скоро осам деценија ништа није рађено са вађењем немачке нацистичке речне флоте. Kада овај процес буде завршен омогућићемо јавности да види део потопљене нацистичке флоте који већ 80 година отежава пловидбу на овом делу Дунава - наводи министар Весић, који је недавно са министарком за европске интеграције Тањом Мишчевић и потпредседником Европске инвестиционе банке Робертом де Грутом, за пројекат извлачења потопљених лађа потписао Уговор о гранту Оквира за инвестиције за Западни Балкан, вредан 16 милиона евра.
За време ниског водостаја покрај спруда на средини Дунава најпре изрони катарка немачке крстарице, а потом и остаци неколико пловила. На олупинама се виде тада и кородиране противбродске мине са 70 килограма експлозива, спремне за употребу. Ту су потопљени и УЈ 109 и УЈ 110 пуни експлозива, а ту је и српски брод "Ускок".
Фото: Министарство грађевинарства
Мештани Прахова сведочили су својевремено да су Немци потапајући своје бродове из њих истоварили све што је вредно. Многи су тада први пут видели емајлирано посуђе, месо у конзервама...
- Посебно би ми било драго да се из дубина Дунава извуче наш брод "Ускок" и претвори у брод-музеј јер би његова пловидба кроз време имала пуно тога да каже - каже Мики Траиловић, хроничар Прахова.
(Новости)
