Пре него што су почеле да се носе беле хаљине на венчању, невесте су облачиле хаљине које су имале, али које су носиле само за време празника. Тада је постојало веровање да венчаница треба да буде хаљина која ће моћи да се носи и у неким другим приликама, те су стога бирале уобичајене боје које се не прљају тако лако.
Ипак, хаљине су се разликовале у односу на социјални статус породице. Како су се у то време бракови склапали из интереса, посебно међу вишим слојевима друштва, хаљина је имала за циљ да породицу представи на најбољи начин.
Фото: Профимедиа
Посебни додаци којима су се невесте истицале у односу на друге су вео или венац на глави. Венац је имао обредну функцију – штитио је невесту од злих сила, а симболично је изражавао жељу за плодношћу, док је вео имао улогу да штити лице невесте од других мушкараца.
Прво забележено венчање у белој хаљини било је венчање Филипе од Енглеске 1406. године, а потом и Мери од Шкотске којој је бела била омиљена боја. Међутим, тај тренд се није наставио, невесте су и даље носиле хаљине свих боја, док је у Скандинавији нарочито била популарна црна боја.
Бела хаљина је доживела популарност 1840. године када су се венчали британска краљица Викторија и принц Алберт. Краљица је на венчању носила раскошну хаљину од беле чипке, а детаљи о венчању су се убрзо проширили путем новинских извештаја, што је утицало на многе невесте да наставе да носе хаљину беле боје на свом венчању.
Фото: Профимедиа
Током наредних деценија стилови су се мењали, али је задржан обичај да млада понесе белу венчаницу. Касније се проширило веровање да бела венчаница симболизује невиност, а то веровање је опстало до данас.
До педесетих година 19. века младе у Србији носиле су градску ношњу која је настала под утицајем оријенталног начина одевања, тек у другој половини 19. века, младе су почеле да бирају беле хаљине.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
