Постоји неколико верзија о настанку инспирације за лик Зоне Замфирове, а ми вам доносимо једну од њих.
Прича о Сремчевој "Зони" никада не би била откривена да је њен брат Драгутин Кијаметовић са којим је и живела до смрти, није наговорио да открије шта јој се дешавало у Приштини, крајем прошлог века. Он је понешто знао, али му је сестра, у пролеће 1952. испричала све. Затим је позвао Мишу Марковића, публицисту, да запише целу причу и сачува је за будућа поколења.
Зона Кијаметовић имала је укупно девет унука и 14 праунучади. Једна од праунука добила је име Зона.
Кујунџија Максим Гапић, код Сремца кујунџија Мане, није се оженио Зоном, већ Цинцарком Затом. Убио се као старији човек пред рат. Алекса Грбић, који је заправо оженио Зону настрадао је приликом албанске побуне у Урошевцу 1913. Стари чорбаџи Замфир због бруке се преселио у Прокупље, где је и умро.
Зона је после доста селидби на крају ипак имала лепу старост. Умрла је у 75. години, а сахрањена је на Новом гробљу. Није познато да ли је Сремац знао, или није, шта се десило са правим актерима његовог романа. Био је реалиста, али очигледно није волео несрећне крајеве. Ипак, једну ствар није измислио, нити је морао да мења, тешко да је и могао и да је хтео - а то је лепота једне девојке, Приштевке Јевросиме зване Зона, пише страница "фимуџепу" на инстаграму.
Мондо