Тесла се осећао потиштено и желео је да буде с њом како би јој донео чашу воде. Све године које је провео служећи човечанству донеле су му само увреде и понижења. Описао је и чудне звукове које је чуо, попут запомагања на непознатом језику те је изразио страх да можда губи разум.
Тесла је планирао да се врати кући у Југославију и осећао је све већи немир због стања своје мајке. Међутим, морао је да изврши неодложне обавезе према америчкој влади и због тога није могао одмах да оде у посету својој мајци.
У тренутку када је успешно демонстрирао свој експеримент бежичног преноса електричне енергије у Конгресној дворани, уместо тријумфа осећао је празнину, схватајући да је пропустио нешто важно у животу.
Фото: Профимедиа
Након што је сазнао за мајчину смрт, Тесла је осећао дубоко кајање и равнодушност према свему што се догађа, па тако и према уништењу његове лабораторије.
- Ово писмо положићу на твој гроб кад стигнем на наше сеоско гробље. Сада верујем у оно што никад нисам, да си тамо, негде, и даље, 'Ти' и да твој живот није заувек престао.
Прочитајте још
Фото: Википедија
- Сад ми је жао што никад нисам хтео да се дружим са Турцима јер су они певали исте тугаљиве песме као она из мојих праскозорја. Сада се сећам да су они знали пуно више него ја о свим тим стварима које, тек сад, спознајем.
- Залуд моје године проведене у науци, кад су биле јалове. Моли, тамо, за мене, мајко, ако можеш, том маурском тугованком за изгубљену душу свог сиротог неуког сина… - закључио је Тесла у свом писму.
Његово писмо постало је својеврсно опроштајно писмо, у којем изражава веру у неку вишу силу која управља догађајима. На крају, он признаје да су његове године посвећене науци биле јалове и моли мајку да се моли за његову изгубљену душу.
БОНУС ВИДЕО:
