Био је светитељ из 3. века који је био архиђакон Римске хришћанске заједнице у време једног од највећих прогона верника. Био је ученик и близак сарадник са папом Сикстом и након што је овај постављен на чело хришћанске заједнице Лаврентије је био рукоположен за ђакона. Чувао је и надгледао имовину цркве, али и бринуо о сиромашнима. И поред страшног прогона, од хришћанства нису одустали, нити напустили веру у Христа. Папа Сикст му је пред властиту смрт рекао да ће и он ускоро за њим, у смрт, али да ће пре тога бити подвргнут страшном мучењу, али и понижењу.
Међутим, Лаврентије је остварење овог пророчанства мирно дочекао, претходно сакривши све црквене драгоцености како незнабошци не би могли да их се дочепају. Због тога се у народу сматра заштитником библиотекара.
Права чуда Светог Лаврентија наступила су тек пошто је бачен у тамницу. Верује се да је само додиром руке затворенике излечио од слепила. Због својих чудотворних дела, бачен је на тешке муке. Ни у тим тренуцима није се одрекао Христа, а чак је и цара саветовао да се одрекне лажних богова. Због тога је стављен у гвоздени сандук испод кога је заложена ватра.
Пекући се на огњу, Свети Лаврентије захваљиваше Богу и ругаше се цару због незнабоштва. Неки оновремени списи чак говоре о томе да је у једном моменту својим мучитељима рекао: "Ова страна је готова, окрените ме и загризите!". Тако је и умро, непоколебан у своја уверења. Због тога што је увек био ведрог и веселог духа, чак и у тренутку своје смрти, народ верује да се данас треба што више смејати.
Сузе Светог Лаврентија
Постоји још један занимљив обичај везан за дан Светог Лаврентија. Пошто је август, када пада и његов дан, познат по кишама метеора које шарају и улепшавају небо, стари су од давнина говорили да су то заправо "сузе Светог Лаврентија". Верује се да, ко год ноћас види звезду падалицу, може тражити од овог светитеља испуњење једне жеље. И он ће је сигурно услишити.