Она је Чучук Стана.
Крхка и малена, као дете је добила назив „чучук“, према турцизму који је означавао детенце, дете. Ипак, све што ће касније урадити нимало не личи на "чучук" дела.
Потомак досељених Херцеговаца, пушком је, кажу, руковала као најспособнији војник, сваку мету је у срце погађала. Била је писмена, према неким наводима, говорила је руски, пољски, румунски и грчки језик. Неустрашивој, каква је била, није јој било тешко да пронађе оне који су јој опљачкали оца, Радована Пљештића са планине Дели Јован, и украли оно што је њој спремљено за свадбене дарове. Тад ступа пред чувеног Хајдук Вељка Петровића, змаја од Крајине, и обучена у мушкарац, оштро га пита:
„Зар твоји момци не знају Турке убијати, него девојачке дарове красти?“
Изненађени јунак тек је тад обавештен да су његови момци похарали неколико села и грешком однели и девојачку спрему њихове гошће. Потом ју је даровао тим истим даровима и запросио речима:
Прочитајте још
„Сада сам те ја даровао, сада си моја!“.
И тад почиње прича хајдучког пара.
Хајдук Вељко, ожењен, у 40-ом годинама, Стана - 15-годиња девојчица. Њиховим састанцима сведочила су многа места од Пореча, данашњег Доњег Милановца, до Сокобање. Уз сарадњу са свештеницима и уз издашан поклон за прву жену, велико имање у Јагодини, чувени хајдук оженио се Чучук девојком.
Да би своме мужу била још заноснија, правила је сама руж, који би њене усне учинио руменим и пожељним. Црвену љуту папричицу ситнила је у авану, у њу је додавала мед и латице руже, те је потом смесу наносила на усне. Био је то тренутак њене женствености после одевања у мушку одећу, украшену кубуром и јатаганом.
Прве дане брака и љубави пратила је и њихова борба против Турака. Прво ју је хајдук отпратио на сигурно, са свим другим женама о децом, али вратила се да се бори и да буде уз њега. Заједно су бранили Неготин, а Стана је задобила чак четири ране.
Турци су почели да опседају Неготин појачањима која им је послао турски паша из Влашке, укупно 16.000 турских војника. Град је бранило 3000 Срба. Вељко је утврдио Неготин, направио шанац, дигао куле и сачекао Турке. Седео је и највишој кули, названој "Баба Финка". Очекивана помоћ коју је Вељко тражио није стигла.
Једно јутро, после двадесетак дана одбране, око 20. јула, погодило га топовско ђуле кроз сред плећа, бележи "Википедија".
После смрти Хајдук Вељка Станино завршена је јединствена љубавна прича, о којој се говори деценијама касније.
Станино срце после тога освојио је угледни грчки капетан Јоргаћ, један од вођа Хетеристичког устанка у Грчкој. Живели су прво у Влашкој, потом и у Букурешту, након покушаја Турака да их ликвидирају.
Имали су троје деце, Милана, Александра и Јевросиму.
Капетан Јоргаћ са својих 480 сабораца борио се против Турака у северној Молдавији. Ту је и настрадао.
Иначе, постоје ставови да је, као припадник хетерије, тајног удружења грчких патриота основаног 1814. у Одеси са циљем организовања устанка за ослобођење од Османског царства, један од организатора повратка Карађорђа у Србију 1817. године са циљем подизања новог устанка у Србији који би олакшао грчку борбу за независност.
Његова удовица се 1842. године са децом преселила се у Атину, где је и сахрањена 1849. године. Не зна се где.