Рокер је обелоданио шта му је највише сметало у поменутом бенду који је дуго година окупљо публику на тлу Југославије:
- На почетку нисам баш добро разумео намеру, с обзиром на то да је рок потекао из кантрија, тамо у Америци где су каубоји чували краве и овце. Код нас су то радили пастири, па је пастирски рок требао бити рок чувара оваца, али рок је добио такав статус да ми је то било неразумљиво и смешно, покој Драженовој души, и никада га чак нисам ни питао да ми то појасни. Знам добро какав је репертоар "Дугмета" и знам да смо ми у бенду били способни у рок претворити све идеје које нам падну на памет, било да се ради о песми "Хоп-цуп", "Селма", "Сањао сам ноћас да те нема" или "Не спавај, мала моја, музика док свира".
Фото: Милош Рафаиловић/АТА имагес
- У новинама се знало расправљати о Бијелом дугмету као о социолошком феномену. Сигурно да смо се на неки начин понашали у супротности с понашањем које су одређивала тадашња правила. Ми смо публици пружали ужитак идентичан ономе какав су имали њихови вршњаци са Запада, били смо увоз музичке културе. Понекад сам добијао понеку информацију о томе, нешто је сазнао Горан, нешто је дошло преко друштва, да држава и Партија нису задовољни, премда не могу рећи да смо ми лоши. Ми смо одлични и красни, али не показујемо вољу да разумемо начин васпитања омладине до које је Титу јако стало. Омладину је обожавао и онда је то испробао на нама кад нас је гурнуо у ХНК да му свирамо за Нову годину и то је било једно ружно и жалосно искуство, јер су нас натерали на то како би Тито видео ко му то забавља омладину. И онда он након прве песме побегне, а ми након друге песме добијемо знак да сиђемо с бине и иде Еро с онога света. А притом, био сам свестан да је наша појава и појава тог покрета врло позитивна појава у друштву, мењали смо из темеља старе навике. Ипак, ми смо морали бити свесни да у друштву иза гвоздене завесе постоје оне поре друштва у којима се о свему размишља и расправља. Политика није била пресудна за нашу каријеру, али смо у једном тренутку након америчке турнеје 1976. одједном завршили на радној акцији на Козари. Шта ћемо ми ту? И онда дође неки знак: "Јој, покажите омладини да сте ви као и они и онда немамо бриге". Ми смо у старту показали да смо онима који се нечега боје били опасни, а оне који су волели оно што представљамо као музичари, њих смо обрадовали као најлепша ствар која се могла догодити: тај покрет и ми у њему. После нас покрет се проширио, не само у музици него и у сликарству и у песништву. Појављују се нове снаге с друкчијим стилом. Више нису писали песме типа "Тито на белом коњу" - рекао је он.
Фото: АТА имагес
Жељко је отркио да ли је све почело због песме "Косовска" коју је Бреговић написао на албанском језику:
Прочитајте још
- Несугласице су почеле годину дана пре, у време када је Горан већ увелико одвојен од базе бенда, заправо када више и није био у бенду, већ нас је сматрао саставом који за њега ради. Као човек који воли музику и свој бенд, страховао сам да се не понови ситуација када је политика већ 1976. ушла да направи дар-мар "Бијелом дугмету". Почело ми је сметати што је Горан почео форсирати то да рок мора пљувати по нечему и нисам схватио зашто нам је требала песма на албанском. Нисам био ни против те песме ни против албанског, али нисам знао зашто "Бијелом дугмету" то треба. Живели смо у свету у којем је тај потез могао личити на уметничку слободу, а истовремено је могао значити и ово - ако је већ равноправност, онда можемо певати и на албанском. То ме заправо учинило нерасположеним и тада сам почео да размишљам шта то мени треба, мени који сам желео да певам "Селму", "Сањао сам ноћас да те нема" или "Не спавај, мала моја", па сад одједном певам песму која има другачију конотацију. И осим што сам морао да је научим и што ми је било јако тешко да певам на албанском, морао сам тиме да пренесем и неку поруку, која ће добити одговор у неко наредно време. Одговор је дошао већ након два месеца. Заузео сам оштар став и рекао Горану: Идемо у нови пројекат, О.К., али овакве потезе више нећу толерисати. Буде ли тога, изаћи ћу из бенда. И онда је дошао пројекат са песмама које нисам могао да сварим, попут "Липе цвату" са стихом "Равна ти је Југославија", посебно што је у политичком смислу на овим просторима дошло до јако озбиљних превирања. Никада се пре у историји није догодило да се из социјализма иде у капитализам. У то време почео се полако назирати и долазак својеврсне катаклизме, при чему нисам желео да одређујем страну, ни једном речју, ни једном песмом, а поготово нисам желео да будем у функцији неког система којем никада нисам припадао. Тај статус нисам желео да мењам и зато је дошло до нарушавања односа у бенду и расправе која је завршила како је завршила - навео је Жељко тад за вецерњи.хр, па закључио:
- "Бијело дугме" је за мене престало да постоји 1984. Све остало што је радила екипа људи која је носила име "Бијело дугме" уопште ме не занима, осим што се током неких интервјуа сетим тих десет година и главног човека који је заједно са мном креирао "Бијело дугме" и остао јако важан на музичкој сцени на овим просторима, Горана.
БОНУС ВИДЕО:
