Рада Ђуричин рођена је 31. маја 1934. у Вршцу. Родитељи – отац Маринко, православни свештеник, и мајка Маринка, дали су јој име Радојка. Имала је млађу сестру Надежду.
Дипломирала је на Филолошком факултету на Одсеку за српски језик и књижевност и глуму на Факултету драмских уметности у класи Јосипа Кулунџића заједно са Николом Симићем, Ружицом Сокић и Велимиром Батом Живојиновићем.
Фото: Зоран Јовановић Мачак
Дебитовала је на сцени Народног позоришта у Београду 1958. и то са главном улогом у представи „Дневник Ане Франк“. Била је члан ансамбла Југословенског драмског позоришта од 1959. године.
Публика је највише памти као позоришну глумицу, они старији посебно по улози Рејмонд Шандебиз у чувеној представи „Буба у уху“ Жоржа Фејдоа у режији Љубише Ристића у њеној матичној кући. Написала је књигу – дневник „Тајна црне руке“, својеврстан позоришни документ о Ристићу и његовој контроверзној представи и настанку алтернативног пројекта КПГТ – Казалиште, Позориште, Гледалишче, Театар.
Прочитајте још
Драматизовала је текстове свог најбољег пријатеља Моме Капора, „Крај викенда“ и „011“, које је играла са Михаилом Мишом Јанкетићем, и са њим пропутовала свет. Чувени сликар и књижевник ју је овековечио на портрету „Дама са шеширом“ који је био на посебном месту у њеном стану.
Последњих година је највише сарађивала и дружила се са глумицом Вјером Мујовић, а један од њихових пројеката је и комад „Мала црна хаљина“ инспирисана животом славне креаторке Коко Шанел.
Била је у подели за представу „Иранска конференција“ у режији Иване Вујић у Народном позоришту у Београду , чија је премијера била у марту 2022. године, али због болести није била у ситуацији да се нађе на сцени.
Фото: В. Данилов
Тада јој је дијагностификова акутни мождани удар и хоспитализована на одељење интензивне неге Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава“. Рада је и то, неким чудом, победила у својој 88. години живота и повратила свој младалачки дух и препознатљив осмех.
Снимила је бројне серије и филмове. Како је забележено, последње што је радила јесте серија „Тајна винове лозе“ у којој је глумила Гордану Недељковић.
Живот је поделила са Драгославом Поповићем (1926- 2013), професором нуклеарне физике на Електротехничком факултету у Београду, који је био вођа стручњака који су конструисали нулти реактор у Институту за нуклеарне науке „Винча“ када се 1958. догодио акцидент при којем бивају изложени смртноносној дози зрачења и одлазе на лечење у Клинику „Кири“ у Паризу. О овом историјском догађају Драган Бјелогрлић је снимио филм „Чувари формуле“ по роману др Горана Милашиновића.
Круна њиховог брака, који је трајао 54 године, јесте син Радан, угледни филмски сниматељ, који је каријеру наставио у Америци.
Добитница је Статуете Ћуран за улогу у представи „Вуци и овце“ на фестивалу Дани комедије у Јагодини 1975, Вукове награде за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору, 2007. године, Нушићеве награде за животно дело глумцу комичару 2019. и Златног ћурана за животно дело на фестивалу Дани комедије у Јагодини 2014. Награђена је и Златном медаљом за заслуге поводом Дана државности Републике Србије, 2017. године.
Животни мото јој је, како је често говорила, била мисао Десанке Максимовић: „Живот има свој почетак, трајање и крај. Само тако га морамо прихватити. У томе је човекова снага и величина!“
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
