Наводно ју је узнемиривала чињеница да је већина жена у браковима третирана као да су у заточеништву и малтретирање од стране грубих мужева.

Несрећним супругама је говорила да ће уз малу накнадну да их "ослободи несреће и мужева тирана". Разлози за ослобађање од мужева били су превара и злостављање, али и када би се нека супруга заситила свог мужа, могла је да се обрати Поповој.

Попова би се тада упознала са мужевима, а затим би им дискретно тровала храну или пиће арсеном.

Успешно је радила 30 година, од 1879. до 1909., све док једна од њених клијенткиња није почела да осећа кривицу. Почела је са слањем писама полицији, у којима је писала како је платила Попову да убије њеног мужа. На суду је признала кривицу изјавивши да је "учествовала у убијању мушкараца који су своје партнерке третирали као робове", али да су њени поступци били "дела милосрђа".

Даље се бранила изјавама да је она заправо изазвала смрти, али она није била убица јер је користила отров, а смрти су биле споре и природне. Већина жртава је умирала и не знајући да су отроване. Суђење је трајало кратко, а одлука већа је стигла брзо.

Катарина Попова је проглашена кривом за убиства и осуђена је на смрт стрељањем. Погубљена је 1909. године у Санкт Петербургу.

Полиција је ухапсила Попову у њеној кући, а вест о хапшењу убице се брзином светлости проширила у градом. Људи су били згрожени њеним поступцима. Око њеног дома почела је да се окупља група бесних људи, а чак је и мафија тражила да је предају њима, уз претњу да ће је спалити на ломачи. Ситуација је толико почела да измиче контроли да су наоружани полицајци чували Попову док је транспортована на саслушање.

Тврдила да је убила укупно око 40 људи, али истрага је показала да је заправо у питању око 300 жртава које је убила током 30 година дугог деловања. Многе жене које су ангажовале Попову оптужене су и проглашене кривима за саучесништво у убиству, али до пресуде су многе од њих или умрле или побегле у Сједињене Државе.

Случај Попова је занимљив јер се она понашала и као атентатор и као серијски убица. Убијала би људе са којима није имала личне везе и била је организована и тактична као атентатор, али за разлику од атентатора или плаћених убица, она је попут серијског имала је специфичан тип жртве. Циљано се рекламирала рањивим женама како би убила насилне мушкарце и то је радила са страшћу, док плаћене убице нису толико емотивне према жртвама.

(Историјски забавник)

БОНУС ВИДЕО: