Navodno ju je uznemirivala činjenica da je većina žena u brakovima tretirana kao da su u zatočeništvu i maltretiranje od strane grubih muževa.
Nesrećnim suprugama je govorila da će uz malu naknadnu da ih "oslobodi nesreće i muževa tirana". Razlozi za oslobađanje od muževa bili su prevara i zlostavljanje, ali i kada bi se neka supruga zasitila svog muža, mogla je da se obrati Popovoj.
Popova bi se tada upoznala sa muževima, a zatim bi im diskretno trovala hranu ili piće arsenom.
Uspešno je radila 30 godina, od 1879. do 1909., sve dok jedna od njenih klijentkinja nije počela da oseća krivicu. Počela je sa slanjem pisama policiji, u kojima je pisala kako je platila Popovu da ubije njenog muža. Na sudu je priznala krivicu izjavivši da je "učestvovala u ubijanju muškaraca koji su svoje partnerke tretirali kao robove", ali da su njeni postupci bili "dela milosrđa".
Dalje se branila izjavama da je ona zapravo izazvala smrti, ali ona nije bila ubica jer je koristila otrov, a smrti su bile spore i prirodne. Većina žrtava je umirala i ne znajući da su otrovane. Suđenje je trajalo kratko, a odluka veća je stigla brzo.
Pročitajte još
Katarina Popova je proglašena krivom za ubistva i osuđena je na smrt streljanjem. Pogubljena je 1909. godine u Sankt Peterburgu.
Policija je uhapsila Popovu u njenoj kući, a vest o hapšenju ubice se brzinom svetlosti proširila u gradom. LJudi su bili zgroženi njenim postupcima. Oko njenog doma počela je da se okuplja grupa besnih ljudi, a čak je i mafija tražila da je predaju njima, uz pretnju da će je spaliti na lomači. Situacija je toliko počela da izmiče kontroli da su naoružani policajci čuvali Popovu dok je transportovana na saslušanje.
Tvrdila da je ubila ukupno oko 40 ljudi, ali istraga je pokazala da je zapravo u pitanju oko 300 žrtava koje je ubila tokom 30 godina dugog delovanja. Mnoge žene koje su angažovale Popovu optužene su i proglašene krivima za saučesništvo u ubistvu, ali do presude su mnoge od njih ili umrle ili pobegle u Sjedinjene Države.
Slučaj Popova je zanimljiv jer se ona ponašala i kao atentator i kao serijski ubica. Ubijala bi ljude sa kojima nije imala lične veze i bila je organizovana i taktična kao atentator, ali za razliku od atentatora ili plaćenih ubica, ona je poput serijskog imala je specifičan tip žrtve. Ciljano se reklamirala ranjivim ženama kako bi ubila nasilne muškarce i to je radila sa strašću, dok plaćene ubice nisu toliko emotivne prema žrtvama.
(Istorijski zabavnik)
BONUS VIDEO:
