Dogodilo se to 19. jula 1967. godine tačno u 15.20 sati. Bila je to deveta po redu operacija srca u Jugoslaviji ovog vrhunskog stručnjaka ali prva koju je direktno prenosila - televizija. Već tada svetski poznat američki lekar za svojih 58 godina života izveo je čak 12.000 vrlo složenih operacija na ljudskom telu.
NJegove operacije na srčanim zaliscima, krvnim sudovima i zamene aorti predstavljale su ono vreme vrhunski domet najteže, najrazvijenije hirurgije – operacije srca.
Doktor je na beogradsku kliniku došao već oko osam sati. Prvi zahvat koji je obavio se završio negde pre 12 sati, a desetine poznatih beogradskih hirurga imalo je priliku da interno preko ekrana prati operaciju koja im nije bila nepoznata ali je u izvođenju ovog vrsnog doktora trajala znatno kraće nego inače.
Privilegiju da prate prenos drugog zahvata, koji se odigrao popodne istog dana, imali su ne samo Jugosloveni već preko Evrovizije i ljudi širom Evrope: u Italiji, Francuskoj, Danskoj i Norveškoj. Tok operacije u TV studiju komentarisao je ugledni beogradski hirurg dr Borislav Vujadinović.
Dr De Bejki je tog vrelog julskog dana, uz prisustvo širokog auditorijuma, pacijentu starom 33 godine koji je imao oboleli zalistak, ugradio veštački.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Operacija je, kao što se i očekivalo, protekla u najboljem redu, a na stolu je bio Božidar Ilić iz grada Svetozareva, kako se tada zvala današnja Jagodina, koji je odmah nakon zahvata razgovarao sa lekarima.
Drugi pacijent, koji je pod De Bejkijev skalpel došao kasno popodne, bio je upravnik pozorišta iz Petrovca na Mlavi, Trifun Jovanović, star 38 godina.
Kako su pisali beogradski mediji, dr De Bejki radio je u ono vreme posao koji je bio rizičniji od ljudskog leta u kosmos.
On je virtuozno red televizijskim kamerama operisao srce ne pokazujući ni trunku uzbuđenja.
Osrednje visine, povijenih leđa, mršav delovao je vrlo slabašno i umorno, ali pod njegovom hirurškom palicom u sali je sve išlo kao po loju.
Po sletanju na aerodrom u Surčinu domaćin dr Vojislav Stojanović mu je ponudio u znak dobrodošloce čašu rakije. Odbio je piće i uputio se pravo na kliniku da odabere pacijente za operaciju. Kod De Bejkija nikada nije bilo vremena ni za šta drugo, osim za predan rad.
– Direktni TV prenosi se u svetu sve više praktikuju – rekao je doktor De Bejki na konferenciji za novinare posle operacije.
– Dostignuća ljudskog uma u elektronici omogućavaju da svi ljudi vide domete svih stvaralaca u svetu. Gledanje prenosa iz hirurške sale podiže takođe i veru ljudi u rad lekara, menja njihov odnos prema zdravstvenoj kulturi i u svakom smislu je vrlo koristan.
Foto: Profimedia
Tako je hiljade lekara širom sveta moglo da vidi kako rade njihove kolege. Profesor De Bejki putovao je sa svojom ekipom hirurga, koju su činili vrhunski specijalisti medicine, ali i instrumentari.
Beogradska štampa pozabavila se tih dana i njegovim životom, pa su čitaoci mogli da saznaju i da je započevši hiriršku karijeru, kao lekar na specijalizaciji, doživeo automobilsku nesreću. Tada su mu saopštili da je njegova hirurška budućnost propala i da je u potpunosti izgubio desnu ruku.
Mladi hirurg se, međutim, sa tim nije saglasio. Povezali su mu tetive i mišiće i rekli: “Nikada nećete biti hirurg”. Ali, za samo nekoliko meseci svi su bili demantovani. On je bio uporan, svakodnevno je vežbao i njegovi prsti su vrlo brzo bili opet potpuno u funkciji.
Posle operacija, u beogradskom hotelu Metropol održana je konferencija za novinare. Na pitanje znatiželjnih novinara da li je tačno da radi 20 sati dnevno, odgovorio je potvrdno, a na potpitanje kada onda spava kao iz topa je rekao: “Kada mi se ukaže prilika”.
Tako je odmah i odbio poziv da posle zahvata u Beogradu tri dana odmori u Herceg Novom, jer kako je naveo “ne može da odmara dok ima još toliko problema u hirurgiji”.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
“Tornado iz Hjustona” kako su ga nazvali pripadnici sedme sile je u Beograd došao ne samo sa svojom medicinskom ekipom, već je doneo i čak 50 sanduka medicinske opreme.
Tokom desetodnevnog boravka u Jugoslaviji operisao je 10 pacijenata, a pravo iz naše prestonice žurio je dalje na već zakazanu operaciju u Hjuston.
Deo originalnog teksta objavljenog u TV reviji 25.avgusta 1967.
Majkl Elis De Bejki je bio svetski poznat hirurg, inovator i profesor Medicinskog fakulteta u Hjustonu. Još dok je bio student 1932. godine izumeo je pumpu, koja je postala glavni deo mašine, za preuzimanje funkcije pluća i srca tokom operacije na otvorenom srcu. NJegove mnogobrojne inovacije su bila čuda medicine, a danas su uobičajene u većini bolnica.
Odeljenje za studij programa (sadašnji Centar za istraživanje programa i auditorijuma RTS-a) je sprovelo istraživanje, koje je pokazalo da je emitovani prenos izazvao veliku pažnju gledalaca i da je emisiju pratilo čak 84,3% gledalaca. Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem.
Većina ispitanika (70,4%) je gledala ceo prenos, 5,5% prvi deo, a 8% drugi deo. Ostali su se izjasnili da su bili sprečeni poslom, bili su odsutni ili nisu znali za prenos.
Čak 35,6% ispitanika se izjasnilo da su uložili poseban napor da obezbede slobodno vreme za gledanje tog prenosa, što je između ostalog dovelo i do povećane gledanosti.
Gotovo 98% gledalaca se izjasnilo da bi i ubuduće rado pratili slične TV prenose o primeni savremenih naučnih dostignuća. Najviše je onih koji bi gledali emisije o medicinskim naučnim dostignućima, zatim emisije koje su posvećene biologiji i hemiji, arheologiji,tehnici i arhiktekturi, ali i kosmičkim istraživanjima.
Ispitanici, njih preko 79,2%, su se izjasnili da bi prihvatili sličnu operaciju kada bi je izvodili naši hirurzi, a 13% samo ako bi je izveo dr. De Bejki, što je izraz poverenja prema domaćim stručnjacima.
Inače, dr. De Bejki je preminuo u 100. godini, 11. jula 2008. Jedan američki časopis je povodom njegove smrti objavio članak pod naslovom „Dr Majkl Debejki: 1908-2008; 'Najveći hirurg 20. tog veka' je preminuo"
BONUS VIDEO:
